Лок се налази покрај Тителског брега, а на свега неколико километара даље протичу и Дунав и Тиса, те је због свега наведеног ово место права оаза мира и лепе природе.
У Локу према резултатима последњег пописа становништва живи негде око 900 људи, од којих се већина бави пољопривредом, а на раст броја становника утичу они који се у Лок досељавају користећи бенефиције за куповину кућа на селу. Једна од оних који су се доселили у Лок је тридесетседмогодишња самохрана мајка Рада Јевђић, која је живот у урбаној средини у Новом Саду заменила за мир у Локу.
- У Локу живим са троје деце, имам сина од 19 година, који је у војсци, и две ћеркице које иду у школу. Овде сам већ две године, кућу сам добила преко државног конкурса и могу да кажем да сам задовољна. Кућа је захтевала додатна улагања при усељењу, јер је реч о старој градњи, за сада је урађено доста тога, али као и свака кућа, у њу мора стално да се улаже. Битно ми је да имамо кров над главом и да после 20 година више нисам подстанар, већ имам своју кућу. Лок јесте мало место, али ништа није далеко, близу нам је Нови Сад, Зрењанин и Београд– каже Рада.
Поред посла у пољопривредној апотеци у Локу, Рада Јевђић се бави производњом и продајом поврћа, а иако до добијања куће никада пре није била у Локу, село јој се одмах допало и у њему је са својом породицом пронашла мир и срећу. Њену причу потврђује и Милица Љепоја, која се у Лок доселила из Сремских Карловаца.
- Као самохрана мајка испунила сам све услове конкурса и у првом кругу конкурса, 2021. године сам добила кућу у Локу, баш као и Рада. Кућа је била одмах усељива, али је захтевала нека улагања која су урађена и којих ће наравно бити и убудуће. Имам сина који има седам година, кренуо је у први разред у школи у Локу и супер смо се снашли, могу да кажем да смо задовољни и да је овде у Локу много лепше и мирније него у Карловцима. Због свега тога сам покушала да пронађем кућу и за брата, како би се он преселио, али нисам успела, јер више нема толико празних, усељивих кућа на продају – каже Милица.
Породица Данијеле Керац у Лок се доселила из оближњег Шајкаша, у ком је до тада живела као подстанар. - Много смо задовољни, Лок је лепо место, људи су добри, а и кућа коју смо добили је била добра, нисмо морали ништа да улажемо у њу. Није било никаквих улагања и супер смо прошли. У сваком селу, као и у градовима има свашта, али је Лок веома мирно место и лепо место за живот. Деца и ја имамо сада свој кров над главом и после 23 године више нисмо подстанари. Добијањем ове куће остварила сам тај сан, да својој деци обезбедим дом и много сам срећна због тога – прича Данијела Керац.
Ове три породице које су се доселиле у Лок су породице самохраних мајки, које су добиле куће на државном конкурсу, који за циљ има чување села, повећања броја становника на селу и како кажу, све што је било потребно је да прикупе потребне папире и да се пријаве. За село имају једино речи хвале, као и за своје нове комшије, са којима су одмах пронашли заједнички језик и лепо са њима живе.
У самом селу потражња за кућама и плацевима је порасла, те се на неколико места могу видети куће у изградњи, а у разговору са локалцима може да се сазна која је кућа продата за који износ, те која ће бити срушена да би се саградила нова и мноштво других информација, које потврђују да ово мало село ипак живи и да његови мештани чувају и негују све оно што село представља – вредне људе и добре домаћине.
Текст и фото: Срђан Кнежевић
