Свечаном отварању присуствовале су градоначелница Драгана Митровић, управница Галерије Матице српске др Тијана Палковљевић Бугарски, ауторка изложбе Ивана Јањић и многи други гости.
- Често за наш Вршац кажемо да је град културе и архитектуре, а ова изложба заиста то и повезује, јер архитекта Брашован, наш Вршчанин, наше је културно наслеђе и овај приказ његовог живота само је још један пример колико ми Вршчани волимо и у себи носимо културу и архитектуру - истакла је Драгана Митровић.
- Архитекта Брашован један је од најзнаменитијих Срба, а иза себе оставио је врхунска архитектонска дела. Иако је био већ велико име светске архитектуре и стварао ван Вршца, увек је био спреман да се одазове на позив из родног града, па је тако пројектовао и нашу Пољопривредну школу, али и увек излазио у сусрет, помагао културни и друштвени живот родног града. Увек је са поносом истицао да је Вршчанин и да воли свој град. Наравно, ми његови Вршчани увек са поносом причамо о великом архитекти Драгиши Брашовану. Поносни смо на наше културно наслеђе и заиста је значајно што је након Београда, ова значајна изложба стигла у наш музеј и што Вршчани имају прилику да на овај начин завире у живот њиховог знаменитог суграђанина.
Публика је овом изложбом добила прилику да се упозна са приватном животом архитекте и да види предмете и дела која доприносе бољем разумевању њего-
вог лика и дела. Тијана Палковљевић Бугарски говорила је о томе како се дошло до 134 експоната за ову изложбу, и заслуге приписала породици Драгише Брашована. Ауторка изложбе Ивана Јањић је публику упознала са занимљивостима које су пратиле Брашована. Сви ови предмети, који су били део ентеријера у кући у улици Страхињића бана у Београду, на јединствен начин говоре о укусу и опредељењима знаменитог архитекте, као и о његовом породичном животу.
Породица Брашован припадала је грађанском сталежу. Драгиша је прошао кроз три државе, три идеологије и три уметничке епохе - школован у традицији академизма на Академији у Будимпешти, прихватио је модерне токове, а након рата- монументализам. Из свог родног града Брашован је понео сећање на грађански амбијент и раскошну архитектуру, богате ентеријере, тргове, типичне уске улице, сликарство Николе Нешковића, Павела Ђурковића, Паје Јовановића, у свом родном граду упознао се са архитектонским речником претходних епоха. Све ово имало је утицаја на образовање једног од најважнијих стваралаца српске и југословенске архитектуре.
Директорка Градског музеја Вршац Ивана Ранимиров захвалила се свима који су помогли да се реализује овако значајна изложба, посебно спонзору „Wiener Stadtische” осигурању.
Фото: Град Вршац
