Подигнута је у периоду од 1895. до 1899. према пројекту Хајнца Алберта из Ајфеловог студија. То је била једна од првих преводница у Европи која је покретана снагом електричне енергије.
Надземна челична решеткаста конструкција над главама преводнице по којој су се кретала колица са механизмом за ручно затварање и отварање капија је уникатна и представља иновативно, маштовито и естетски складно и хармонично решење које се изванредно уклапа у природно окружење. Неколико година касније изграђено је и турбинско постројење за покретање капија на електрични погон, коришћењем једносмерне струје произведене у сопственој централи, што је била новина вероватно први пут примењена у Европи крајем 19. века. Већина преводница и црпних станица тога доба покретана је снагом водене паре. Постоји и фотографија која сведочи о томе да су почеци славне бечејске школе ватерпола почели управо овде у „језерцету” између две преводнице где су бечејски момци играли омиљену игру са лоптом…
Велика, некад лепа кућа „на лакат” недалеко од Железничке станице у Бечеју изграђена је 1925. као хотел „Мило”. Током Другог светског рата мађарски окупатор је ту затварао и мучио партизане и комунисте из Бечеја, Србобрана, Надаље и Турије о чему сведочи избледела табла на улазу.
Градском музеју је додељена тек осамдесетих година прошлог века, након бурне историје и различитих намена. Овде је смештена поставка Музеја револуције. Због неадекватног одржавања дотрајале зграде кров се урушио, многи експонати трајно су нестали, а прозори зграде у приземном делу више нису застакљени, већ су окна попуњена таблама иверице…
На путу до дворца Фантаст, обилазимо место где је пре више од пола века била ерупција „Бачког вулкана” - године 1968, 10. новембра, у 14.45 сати прорадио је „Бачки вулкан“ - како је названа ерупција гаса у атару званом „Медењача“ непосредно уз Бечеј. Седам месеци тресла је „гасна грозница“ и то не без разлога. Четворица Бечејаца су се угушила од угљенмоноксида који се ширио Медењачом и ко зна колико би још да „нафташи“ нису водили седмомесечну борбу и коначно је 10. јуна 1969. око 9,30 ујутро ерупција заустављена. Колико је „Бачки вулкан“ у то време узнемирио јавност, потврђује податак да је и Јосип Броз Тито тим поводом боравио у Бечеју…
Стижемо на крају свој данашњег пута, до дворца Фантаст и прво улазимо у капелу Св. Ђорђа у којој је 1943. сахрањен Богдан Дунђерски. Подигнута је у периоду од 1930. до 1935. и представља споменик културе од великог значаја.
Капела је подигнута по пројекту чешког архитекте Јосипа Крауса, као грађевина основе у облику слободног крста са куполом и портиком испред улаза на западној страни. Сликар Урош Предић, као блиски пријатељ Дунђерског ангажован је за израду икона за капелу, није био задовољан Краусовим скицама, те је иконостас изведен по идеји самог Предића.
Капела је први пут опљачкана у другој половини децембра 1993, када је због тога одговарао Југослав Катић (1963) из Сенте. У овај случај био је умешан и својевремено популарни голман ФК Партизан Петар Борота, који је четири иконе успео да “утопи” једном београдском урамљивачу слика за симболичних 3.950 немачких марака, али се он касније бранио да није знао да су иконе украдене. Међутим, пета икона која је тада украдена, “Молитва у Гетсиманском врту”, није пронађена ни до данас.
Црквица је поново је похарана 2008, а однесене су четири иконе непроцењивог значаја, које су једном већ биле украдене, па пронађене и враћене на старо место. Украдене су иконе (уље на платну) “Богородица са Христом”, “Исус Христос”, затим “Апостоли Петар, Андреа, Јаков, Филип, Јован и Вартоломеј” и “Апостоли Тома, Матеј, Јаков, Тадеј, Симон и Павле”.
Из капеле одлазимо према самом дворцу који је за разлику од већине осталих у Војводини у солидном стању и користи се као хотел и ресторан.
Присаједињењем Војводине Србији 1918. године и аграрном реформом краља Александра Карађорђевића, као и многим војвођанским велепоседницима, и Богдану Дунђерском је одузет велики део земље. Дунђерски је, да би показао другима да је и даље богат, из ината, у својој 57. години започео градњу дворца недалеко од Бечеја.
У самом дворцу налазе се три свечане сале и Богданов салон. Стилски намештај краси унутрашњост, али је игром судбине очувано свега неколико оригиналних ствари као што је Богданов радни сто, изнад којег данас стоји његов портрет. На столу се, као и увек код Богдана, налазе тањир са дуњама и флаша за вино…
Легенда из времена градње дворца каже да се стотинама запрежних кола одвозила земља ископана са градилишта, па се претпоставља да постоје тајни ходници који дворац спајају са ергелом. А ергела се простире целом десном страном комплекса. Лако је могуће, јер су коњи били Богданова опсесија, а његов миљеник, ждребац – Фантаст.
Богдан Дунђерски је пред крај живота показао још једном своју великодушност. Пошто није имао потомство, 1940. године је своје целокупно имање поклонио Матици српској. После његове смрти 1943. светина је нагрнула у дворац и све опљачкала, чак је мермер из базена почупан. Мештани кажу да су у се у салонима дворца деценијама напасале овце.
Формирањем ПИК Бечеја седамдесетих година, комбинат добија на управљање комплетно имање. Дворац је реновиран 1983. године и преуређен у хотел са пет соба и два апартмана. У подруму је оживео ресторан, а коњи су поново загалопирали ергелом. Касније је у транзицији МК Група Миодрага Костића приватизовала ПИК Бечеј и са њим Дворац Фантаст и наставила да га одржава.
Како сазнајемо, МК Група планира да напусти дворац и врати га Општини Бечеј која пак не зна шта би са њим јер није њен - наиме, у току је поступак реституције који је покренула Матица српска којој је Дунђерски 1940. опоруком оставио имање.
Док смо јели „поховано месо на Марин начин” у ресторану у подруму дворца, стари конобар нам се поверио да за два месеца одлази у пензију. Остаје питање шта ће бити са Фантастом јер га МК Група враћа, а нема ко да преузме па постоји опасност да дворац још једном у својој бурној историји доживи да буде напуштен и девастиран.
Роберт Чобан
