Овако су одлучили Привредни суд и судија Љиљана Попов, након захтева АИК банке као једног од поверилаца „Војводинапута“. Рачун „Војводинапута“ у блокади је више од три године, и то на износ од 1,7 милијарду динара.
Само АИК банци зрењанинско предузеће дугује 312,5 милиона и то делом за невраћени кредит, а делом као јамац платац за компанију „Дунав група агрегати“ из Новог Сада. Представници АИК банке сматрају да „Војводинапут“ располаже имовином велике вредности и да постоји опасност да се та имовина отуђи, те да једино стечај и забрана располагања до окончања могу ту имовину сачувати.
Представници „Војводинапута“ нису негирали постојање дуга и финансијских проблема, али су, противећи се стечају, тврдили да имају много веће повериоце са којима преговарају, као и да би „Војводинапут“ могао да врати дугове само када би се предузећу омогућило да несметано ради. Сада се посао обавља у знатно смањеном обиму.
Судија је, имајући у виду да су сви законски услови за стечај испуњени, као и чињеницу да „Војводинапут“ има још дугова и поверилаца, донела решење о отварању стечаја и прво рочиште заказала за 7. децембар. Прво испитно рочиште заказано је за 24. април следеће године.
Прича о „Војводинапуту“, која се годинама протезала, слика је и прилика транзиције на српски начин - лоше приватизације, блокаде рачуна, штрајкови радника, презадуженост и на крају стечај. Фирма која је водила рачуна о изградњи и одржавању банатских и осталих друмова приватизована је крајем 2005. године. Од тада је променила неколико власника, а у међувремену се, захваљујући приватним тужбама поверилаца, имовина распродавала.
Својевремено је и већина од преко 300 радника, колико их је некада овде радило, ступила у генерални штрајк, а кључни разлози за овако радикалан бунт били су кашњење плата и неисплаћени прековремени рад. Менаyмент је тада уверавао да ситуација у овој путарској фирми није драматична и да је такво стање последица ранијих задуживања код пословних банака.
Ж. Б.
