Прво је на релацији брзе пруге Београд – Нови Сад, у околини Чортановаца 2018. године пронађено римско насеље старо више од 17. векова, а од средине децембра прошле године, започета су археолошка ископавања на траси брзе пруге Нови Сад – Суботица. У Врбасу, тачније у близини преводнице на Великом бачком каналу на Шлајзу, са једне стране радови на прузи одвијају се у свом ритму и видљиви су са пута голим оком, али је потребно попети се на узвишење са коловоза, које открива царство испреплетаних различитих доба на Земљи.
На налазишту растрчани стручњаци и студенти, који испитују подробно сваки налаз. Мере се дубине праисторијских кућа, уцртавају се основе и формирају се закључци на основу откривених детаља, а захваљујући помоћним радницима, доста тога је ископано.
– Овај локалитет је стратеграфски занимљив, јер имамо више хоризоната насеља, а преплићу се неолитски (старчевачки) период, затим имамо рану бронзу, па латен, касноантичко доба и средњи век – рекао је за „Дневник” Младен Васиљевић из Покрајинског завода за заштиту споменика културе. - Ту је данашњи канал, а некада је био стари ток Црне Баре, те су тадашњи житељи имали воду за коришћење, а мало су били издигнути захваљујући Телечком брегу и нису били угрожени плављењем. Открили смо четири куће, које потичу из латенског периода, односно са прелаза из старе у нову еру. О ком се тачно периоду открића ради, највише можемо да проценимо на основу фрагмената керамике које налазимо у великом броју. Осим поменутог, налазимо у великој мери и животињске кости.
На том локалитету, како каже, за једну од кућа процењује се да је била радионица керамичких тегова, који су се користили за мрежу приликом изловљавања рибе. Што се тиче ископина, дубљи делови удубљења су куће, а у околини се налази више мањих јама које су имале такође своје сврхе, на пример за одлагање отпада, док су друге дубине у облику ваљка биле „фрижидери”.
- Има разлике у градњи кућа у различитим периодима живљења, па су тако латенске дубље укопане, док су околне јаме вероватно служиле за ношење горње конструкције - прича наш саговорник. - Такође су доста веће у односу на средњовековне, док су старчевачке комплексније и укопане су у нивоима.
На истраживању ради више екипа истраживача. По речима Младена Васиљевића, осим Покрајинског завода за заштиту споменика културе, ту су и колеге из новосадског завода, као и из суботичког Међуопштинског завода за заштиту споменика културе. На терену се налази око 25 стручњака и студената, који раде раме уз раме са више од 200 физичких радника. Сви се труде да се што пре открију све појединости, како би се у што краћем року могло наставити са радовима на формирању железничког саобраћаја.
Шлајз, односно околина врбашке преводнице Великог бачког канала није једини локалитет на ком се спроводе истраживања. Према Васиљевићевим речима, у Врбасу се ради на још два терена, док се пет налази у околини Змајева.
- На локалитету преко канала, иза фабрике „Медела” у Врбасу, нађена је касноантичка некропола са 29 гробова, која по процени потиче из трећег – четвртог века - објашњава Васиљевић. - У гробницама су сахрањивани мушкараци, жене и деца и у готово сваком гробу смо налазили посуде, вероватно приложене у ритуалима. Тако су за онај свет припремали храну или пиће и углавном су бивале смештене крај ногу. Код жена смо налазили накит, највише перле од стакла и костију, а код мушкараца ножиће и фибуле, што би биле данашње зихернадле. Ту смо нашли и трагове из средњег века. Откривене су кућице које потичу из периода између десетог и 11 века, а око њих су опет јаме, које су користили за чување хране или за отпадне јаме. На Телечком брегу такође смо нашли сакрално место, за сада са пет гробница, а по оријентацији би требало да буду из касноантичког времена.
На терену смо попричали и са две студенткиње, које су последњих пар недеља укључене у истраживање и таман су у том моменту окопавале животињски скелет на који су наишле.
- Биле смо на локалитету преко канала, када смо открили гробницу, а сада смо на овом локалитету наишли на животињски скелет, па ћемо након ископавања да добијемо више информација - каже нам З. Л. која је прва година археологије на Филозофском факултету Универзитета у Београду. - Ово ми је први прави локалитет на ком радим и узбуђена сам. Налазиле смо и мање јамице у којима су били фрагменти керамике, у гробовима перлице и слично.
Обе су се сложиле да једва чекају да пређу на откопавање некрополе на брегу, како би дошле до нових важних открића.
Ивана Бакмаз
