Здравствени радници на стубу срама ни криви ни дужни

Прво је Министарство здравља сврстало овдашњу здравствену установу међу 14 неажурних установа у Србији, јер нису доставили довољан број термина за лекарске прегледе у марту.

Реаговао је директор Дома здравља др Горан Ступар, медији су пренели његову изјаву да та информација није тачна, а у Министарству су му рекли да не знају како се бачкопаланачки Дом здравља нашао међу прозванима. Овде веле да су се нашли на својеврсном стубу срама, туђом грешком.

Таман се овај гаф мало заборавио, када се у појединим медијима, а наравно потом и на друштвеним мрежама, појавише изјаве неколико пацијената који су се жалили на нељубазност медиицинског особља, односно медицинских сестара, а здравственим радницима није пружена могућност да одговоре. Зато се у име овдашњих здравственених радника, огласила главна медицинска сестра Дома здравља Дијана Бокан Влаховић.

- Дом здравља је здравствена установа примарног нивоа здравствене заштите, организује рад у ИЗИС информационом систему који прописује Министарство здравља на нивоу целе Србије. То подразумева да се мора поштовати број термина у календару активности који лекари дају на месечном нивоу, а који је у складу са фондовским нормама извршења. То значи да су сви пацијенти који су дошли на преглед без термина дужни да сачекају да лекар прегледа све пацијенте који имају додељен термин – појаснила је Дијана Бокан Влаховић, додајући да се примењује и принцип тријаже ургентности и животне угрожености.

Главна сестра бачкопаланачког Дома здравља подсећа да лекари и медицинске сестре одлазе и нико их неће зауставити, јер никога није ни брига због чега су понижени отишли код оних који ће тај рад умети да поштују и цене, да адекватно плате.

- Због тога, када неко неког здравственог радника јавно оптужи за нестручност и нељубазност, нека прво размисли да ли су тог дана тај лекар и та медицинска сестра збринули 70 пацијената и да ли заслужују понижење за посао који обављају – закључује главна медицинска сестра бачкопаланачког Дома здравља Дијана Бокан Влаховић.

У последњих неколико година број лекара је овде смањен за 20-так, а мањка и техничкогособља. Из тог разлога број пацијената по лекару и медицинској сестри је све већи. Норматив који је изабраном лекару прописан за пријем често је на дневном нивоу удвостручен, па чак и утростручен.  - Дешава се да лекар у току дана прегледа од 60-90 пацијената, а норматив је 30 прегледа – истиче Влаховићка. – Како би сви пацијенти били збринути и прегледани, лекари и медицинске сестре знају да раде у Дому здравља, и два села и више амбуланти на територији општине и то по цео дан, без слободних дана, викенда. Поједине пацијенте то није брига, па траже своја права на врло груб, агресиван начин, а при томе не упућују приговоре директору Дома здравља, нашој правној служби, нити заштитинику права пацијената, који свакодневно ради у оближњој згради Општине и ради правну помоћ у домену здравства.

Радници МУП често су укључени у ову проблематику, јер долазе по позиву медицинара, да им помогну, да се заштите од претњи и физичких напада пацијената.

- Ми немамо службу обезбеђења. Свакодневно су здравствени радници изложени вербалном насиљу, претњама, физичким нападима од стране појединих пацијената који сматрају да овде могу добити апсолутно све услуге, а које ми не можемо да пружимо на нивоу примарне здравствене заштите. Онда се појави неки прилог у медијма где се за наше раднике каже да нису љубазни, да су нестручни... То често изазвива и сузе посебно код мојих медицинских сестара – наводи Дијана Бокан Влаховић.

„Бели мантили“ кажу да не треба заборавити да су и здравствени радници људи, који могу да се разболе, који добију грип као и пацијенти, да њихова деца исто обољевају као и сва друга деца, па да они требају и својој деци. Кажу да није реално од њих очекивати да су сваки дан, по цео дан на послу, као што није реално очекивати да у истом тренутку збрину све пацијенте који траже помоћ.

- Запитала бих – каже Дијана Бокан Влаховић- оне који омаловажавају рад здравствених радника, који нас јавно називају несавесним, равнодушним, непристојним, нељубазним... ко онда брине о здрављу свих грађана? Ко их лечи, превија, збрињава и у каквим условима? Ко ће бринути о нашим пацијентима када сва здравствена радна снага оде у иностранство да неком другом пружа здравствене услуге?

М. Суџум