Власник Милан Мики Марић не зна колико тачно тих јединствених бића има у оази коју 32 године кроји искључиво по њиховој мери, али му тај број није ни важан, баш као ни материјална вредност свега што има у свом дворишту јер је, разуме се, непроцењиво! И да, добро сте разумели кад кажемо да тај „луди Колућанин”, како Мики сам за себе каже, док је надимак усвојио од своје маме која га је тако називала премда га је волела највише на свету, дословце живи окружен тим животињским царство. Добро, онда и јесте упитно ко је ту, заправо, у чијем дворишту...
- Овај ЗОО врт сам ја правио од нуле и све што је у њему рађено рађено је за добробит животиња и по њиховој мери - дочекује нас весели домаћин који је зарад својих цимера, слободно тако можемо да кажемо, много тога жртвовао, што не крије, али шта је све добио, то најбоље само он зна. - Ако нешто хоћеш да успеш у животу, мораш јако то желети! Ја сам ово јако желео да имам, одрекао се се много ствари али ми није жао. Ни са ким се не бих мењао, али нико ни не би са мном...
Да баш нико не би волео да макар на дан буде Мики, не бисмо се кладили, али да помало застрашујуће звући да за те три деценије ниједан дан никуд није отишао - истина, није свеједно. Но, зато Милан има цео свет на длану, па што би, онда, икуда и ишао?
- Ја никад нисам био нормалан за ову средину јер сам био другачији и мени ово вреди више него цео свет - верујемо срдачном власнику врта у ком је он животињама и мама и тата и ветеринар и набављач, достављач, чувар... - Мајка је умела преко наочара да ми гунђа, онако лички: „Пф, да је добро имати зоолошки врт свако село би га имало, а не само моја ’бена’ га направила“, а то је лички израз за луду.
Читава пасија за животињама некако је почела још за време Тита када му је дао црне лабуде, а заузврат добио палм какаду папагаје који су изузетно ретки, штавише предсатвљају управо код нас највеће јато у Европи, а једини су примерци у овом делу нашег континента. Додуше - били су, док их прошле године на Божић неко није украо шест комада у укупној вредности од 90.000 евра.
- Ово је тема за ракију - признаје Мики и натеже чашицу жестине не би ли, и годину и по дана касније, поднео да, баш „као папагај” понавља причу о крађи која га деморалише и непрестано мучи. - Цео живот си улагао и стварао то, посветио се томе, направио успех и сад неко дође и уништи за седам минута! У ситуаицји сам да губим елан који ми је урођен, а борим се против тога да не изгубим вољу. Кад прођем поред кавеза, кнедла ми буде у грлу...
Осим пернатих животиња, које видите и чујете на све стране, штавише шетате са њима кроз врт, у Микијевом дворишту налазе се и ламе, јелени, медведи, коњи, муфлони, патуљасте козе, мајмуни... Упркос јединственој понуди, међу којима фламингоси најпре заустављају дах, посетиоца увек некако мањка, а и Мики и животиње су и те како жељни дружења, пажње, а неки воле и да их помазите.
Л. Радловачки
