Овакво представљање кандидатуре условљено је актуелном ситуацијом због пандемије коронавируса, која је онемогућила долазак представника и чланова комисије у Зрењанин. Мада нису имали прилику да се непосредно упознају са спортском историјом, потенцијалима и ресурсима који Зрењанин кандидују за „Европски град спорта 2021“, град на Бегеју је похваљен од чланова комисије, на чијем челу је Ђан Франческо Лупатели, председник АЦЕС Еуропе. Он је честитао зрењанинском стручном тиму на професионалној и добро припремљеној презентацији. организованој у Градској кући.
Представљању кандидатуре присуствовали су заменик градоначелника Зрењанина Саша Сантовац и чланови стручног тима који је припремио евалуацију Зрењанина за титулу „Европски град спорта 2021“. У том тиму су спортски стручњак и помоћник градоначелника Зрењанина Симо Салапура, бивша атлетска репрезентативка и секретарка Спортског савеза Града Зрењанина Вукосава Ђапић Атанацковић, председник Савеза за школски спорт Јован Лекић, некадашњи рвачки репрезентативац и директор Јавне установе „Спортски објекти“ Бојан Мијатов и кустос Народног музеја у Зрењанину Синиша Оњин.
Овај тим представио је богату спортску традицију града, високе спортске домете, спортску масовност и организованост, организацију великих такмичења и значајна улагања у спорт и спортску инфраструктуру. Приказана је и брошура на енглеском језику, а припремљен је и богат видео-материјал, захваљујући ангажману Удружења „Печат“.
Значај кандидовања Зрењанина, без обзира на коначну одлуку европских спортских форума, јесте да је прихваћен од стране Европске асоцијације престоница и градова спорта (АЦЕС Еуропе). Зрењанин је и први град у Србији који је ушао у чланство те асоцијације.
Подршка кандидатури Зрењанина стигла је од Покрајинског секретаријата за спорт и омладину и Спортског савеза Војводине, иза којих су и лично стали покрајински секретар Владимир Батез и председник Спортског савеза Слободан Бошкан, наши истакнути олимпијци. Подршку су дали и прослављени зрењанински спортисти, освајачи олимпијских, светских и европских медаља Бранислав Симић, браћа Никола и Владимир Грбић, Момир Рнић, Милорад Станулов, Слободан Никић, Мирослава Најдановски, Јована Бракочевић, Жарко Чабаркапа…
Саша Сантовац је подсетио да је Град Зрењанин имао 43 учесника, спортисте, тренере, судије или функционере, на Олимпијским играма. Такмичари из овог града и околине освојили су 23 олимпијске медаље, истакао је Сантовац, и указао на прегршт медаља са светских, европских, медитеранских и балканских такмичења, подједнако у појединачним и колективним спортовима.
Комисији је указано и да Зрењанин чува успомену на др Ференца Кемењија, првог члана Међународног олимпијског комитета и организатора Олимпијских игара 1896. у Атини, који је, иначе, рођен у граду на Бегеју. Подсећање на једног од зачетника олимпијске идеје доноси бенефит и Олимпијском комитету Србије. Међународни олимпијски комитет, наиме, цени и поштује улогу др Кемењија, као једног од зачетника модерних Олимпијских игара. Зрењанин је и једини град у Србији који негује своју спортску историју и резултате у Соби спорта – делу сталне поставке Народног музеја Зрењанин, као и кроз легате Народног музеја.
Ж. Балабан
