ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА НАМ НИЈЕ ПОТРЕБНА? Европско истраживање показало да смо на зачељу табеле, ево и зашто

Србија се налази при самом дну Европе када је у питању коришћење генеративне вештачке интелигенције, показују најновији подаци Еуростат-а. Иако се АИ алати у великом делу Старог континента убрзано уводе у свакодневни живот, посао и едукацију, ми не пратимо тај тренд истим темпом.

Према истраживању, генеративну вештачку интелигенцију је у последња три месеца користило 18,64% грађана Србије - готово дупло мање од европског просека (34,20%). То нас на листи позиционира само изнад Румуније (17,76%) и Турске (17,19%).

Када се сагледају различити начини коришћења, само 12,67% Срба користи АИ у приватне сврхе, док се у професионалном окружењу користи тек у 5,84% случајева. У формалном образовању тај проценат износи свега 5,33%, што нам јасно показује да вештачка интелигенција још није заживела тамо где би могла да донесе највеће бенефите.

Тек у поређењу са европским лидерима разлика постаје потпуно јасна. Норвешка је на самом врху, са 56,32% грађана који користе генеративне АИ алате. Одмах иза ње су Данска са 48,44% и Швајцарска са 47,02%, што су више него дупло већи проценти у односу на Србију. У овим земљама АИ је широко распрострањен и у професионалном окружењу. У Норвешкој га за посао користи 35,44% грађана, у Швајцарској 34,40%, а у Данској 27,17%. То су вишеструко веће бројке у односу на Србију.

Заправо, не морамо да се удаљимо даље од региона да бисмо схватили колико заправо Србија заостаје. Словенија бележи 37,56% корисника генеративне вештачке интелигенције, Мађарска 29,56%, а Хрватска 27,52%, док чак и земље Западног Балкана, попут Северне Македоније и Босне и Херцеговине, прелазе 20%.

У тренутку када АИ постаје кључни алат конкурентности, а европске земље све више интегришу вештачку интелигенцију у продуктивност и образовање, подаци јасно показују да Србија, нажалост, остаје на периферији тог процеса.