БЕЗ ОВОГ ОДОБРЕЊА НЕМА РАДНЕ ДОЗВОЛЕ Црна Гора уводи строжа правила за стране раднике
Влада Црне Горе припрема нови систем издавања дозвола за боравак и рад странаца, који би требало да појача контролу послодаваца, унапреди наплату пореза и доприноса и додатно усклади домаће прописе са правилима Европске уније.
Истовремено, држава жели да провери да ли се након издавања радних дозвола заиста уплаћују све законом прописане обавезе.
Према информацијама објављеним на сајту Владе, планирано је увођење јединствене дозволе за привремени боравак и рад, коју би и даље издавало Министарство унутрашњих послова (МУП), али тек након добијања сагласности Завода за запошљавање Црне Горе. То значи да без позитивног мишљења Завода дозвола више не би могла да буде издата.
МУП издаје дозволу, Завод проверава тржиште рада
И у новом систему МУП би примао захтеве, проверавао потпуност и веродостојност документације, утврђивао идентитет подносиоца захтева и прибављао податке из службених евиденција. Завод за запошљавање би, са друге стране, процењивао да ли су испуњени услови за приступ странаца црногорском тржишту рада. Провера би обухватала потребе тржишта рада, испуњеност услова код послодавца, евентуалне забране запошљавања, контролу тржишта рада и расположиве квоте.
Влада сматра да ову област треба уредити посебним законом о запошљавању и самозапошљавању странаца. Тиме би се јасније разграничиле надлежности Министарства унутрашњих послова, Завода за запошљавање и Министарства рада, запошљавања и социјалног дијалога.
Посебан закон требало би да регулише и запошљавање држављана земаља чланица Европске уније и чланова њихових породица, који након приступања Црне Горе Европској унији више неће бити обухваћени класичним режимом радних дозвола.
Послодавци под већом контролом
Нови систем подразумева знатно ширу електронску размену података између државних институција. Пореска управа требало би да омогући проверу пореских обавеза и финансијског пословања послодаваца, као и увид у податке о регистрацији предузећа, стечајевима, ликвидацијама и њиховом статусу у Централном регистру пословних субјеката.
Фонд за здравствено осигурање достављао би податке о социјалном осигурању запослених и активном пословању послодаваца, док би Инспекторат рада пружао информације о раније утврђеним неправилностима у запошљавању и ангажовању страних радника.
Циљ је да надлежне институције имају потпунију слику о послодавцу приликом одлучивања о издавању дозволе, уместо да се провера заснива искључиво на документацији приложеној уз захтев.
Број дозвола готово удвостручен за четири године
Потреба за строжом контролом образлаже се снажним растом броја странаца који добијају дозволе за боравак и рад у Црној Гори. Током 2021. године издато је 20.580 дозвола, а њихов број порастао је на 29.319 у 2022. и 38.943 у 2023. години.
У 2024. години издато је 38.019 дозвола, док је 2025. године достигнут рекорд са 40.567 издатих дозвола. То значи да је број издатих дозвола од 2021. до 2025. године повећан за више од 97 одсто, односно готово удвостручен. Од почетка 2026. године до 1. јуна издато је још 14.778 дозвола.
Према важећем Закону о странцима, дозволе се издају ради запошљавања, сезонског рада и ангажовања делегираних радника, док годишњу квоту одређује Влада у складу са миграционом политиком и потребама тржишта рада.
Питање од 60 милиона евра
У Владином документу посебно је отворено питање колико држава заиста наплати пореза, доприноса и других јавних прихода након издавања дозвола за рад. Према Закону о странцима, послодавац је у обавези да у року од 24 сата од издавања дозволе закључи уговор о раду са странцем и пријави га на обавезно социјално осигурање.
Влада упозорава да ангажовање непријављених страних радника, осим што представља кршење закона, ствара значајне фискалне губитке и нелојалну конкуренцију послодавцима који уредно измирују своје обавезе.
У документу се наводи илустративна рачуница према којој би, уз око 40.000 издатих дозвола и минималне месечне јавне обавезе од око 120 евра по раднику, у буџет требало да се слива око 4,8 милиона евра месечно, односно приближно 60 милиона евра годишње. Због тога Влада поставља питање да ли је тај износ заиста уплаћен у буџет током 2025. године.
Истовремено, наглашава се да наведени износ не представља процену стварног пореског губитка, већ оквирни прорачун потенцијалних прихода. Коначан износ зависи од трајања радног ангажовања, висине зараде, врсте уговора и броја радника који су уредно пријављени.