ЦЕНЕ ОТИШЛЕ У НЕБО За квадрат новог стана у Новом Саду плаћено више од 4.500 евра ОБАРАЈУ СЕ РЕКОРДИ!
Максимална цена новоградње у Новом Саду достигла је рекордних 4.556 евра по квадрату у четвртом кварталу 2025. године.
Иако ова цифра представља горњу границу тржишта за луксузне објекте, просечне вредности показују умеренији али сталан раст, који траје последње четири године, показују подаци Републичког геодетског завода Србије. Специфичност за крај 2025. године у Новом Саду је податак да је просечна цена староградње (2.325 евра квадрат) престигла просек новоградње (2.312 евра квадрат). Ово указује на то да су готови, усељиви станови на квалитетним локацијама тренутно на већој цени од објеката у изградњи.
Највећи удео у укупној вредности прометованих непокретности заузима продаја станова – 1,4 милијарде евра
Просечна цена староградње 2022 године за послдњи кавртал износила је 1.810 евра, док је новоградња била знатно приступачнија, с просеком од 1.643 евра и максималним износом који није прелазио 3.510 евра. Већ током 2023. године забележен је умерен раст, па су стари станови достигли просек од 1.935 евра, а нови 1.890 евра по квадратном метру. Прекретница се догодила крајем 2024. године, када су обе категорије некретнина први пут прешле границу од две хиљаде евра, крећући се у распону између 2.057 и 2.089 евра.
Најновији подаци за 2025. годину показују да тржиште не губи замах, уз годишњи скок цена од око 11 до 12 процената. То је довело до ситуације у којој просечне цене у обе категорије прелазе 2.300 евра, при чему је староградња са 2.325 евра тренутно скупља од просечне новоградње, која износи 2.312 евра. Ипак, док просеци остају релативно близу, екстремне вредности у новоградњи показују највеће раслојавање, нудећи квадрате од почетних 1.000 па све до поменутих 4.556 евра за луксузне објекте. Иако су цене на историјском максимуму, број реализованих продаја у новоградњи је опао са 824 у 2024. години на 566 у 2025. години. С друге стране, минималне цене у новоградњи и даље се могу наћи од 1.000 евра по квадрату, што показује да на тржишту постоји велики распон цена, у зависности од локације и опремљености зграде.
262,2 милиона евра уложено у Новом Саду
У последњем кварталу прошле године у Новом Саду је вредност тржишта непокретности 262,2 милиона евра. Највећи број склопљених купопродајних уговора у четвртом кварталу 2025. године достављених од стране јавних бележника је на подручју Основног суда у Новом Саду (територије Града Новог Сада и општина: Бачки Петровац, Беочин, Жабаљ, Сремски Карловци, Темерин и Тител) – 3.167.
Укупан број уговора о купопродаји на тржишту непокретности у четвртом кварталу 2025. године у Републици Србији био је 37.386, што је за 6,9 посто више него у четвртом кварталу 2024. године. Укупна вредност оствареног промета на тржишту непокретности у Републици Србији износила је 2,4 милијарде евра, што представља највиши квартални ниво од успостављања Регистра цена непокретности. Укупан број купопродајних уговора био је 37.386. Од 2,4 милијарде евра, 394,8 милиона евра долази са делимично регулисаног тржишта.
Највише постигнуте цене
У четвртом кварталу 2025. године највише новца издвојено је стан вредан 1.376.602 евра, површине је 90 m2 и налази се у београдској општини Савски венац. На територији ове градске општине прометован је и најскупљи квадрат стана у четвртом кварталу 2025. године и износи 15.298 евра.
На територији градске општине Савски венац у Београду продата је најскупља кућа – за милион евра. На Врачару је прометован најскупљи квадрат пословног простора – за 7.333 евра, док је највиша уговорена цена пословног простора, од 2.750.000 евра, површине 732 m2, на територији градске општине Стари град у Београду.
Највећи удео у укупној вредности прометованих непокретности заузима продаја станова – 1,4 милијарде евра (са учешћем од 61 посто од укупно прометоване вредности). За куће је издвојено 189 милиона евра (8 посто од укупне вредности), за грађевинско земљиште 176 милиона евра (7 посто од укупне вредности), за пословне просторе 109 милиона евра (5 посто од укупне вредности), за пољопривредно земљиште 73 милиона евра (3 посто од укупне вредности). Када је реч о начину плаћања, 14 посто свих прометованих непокретности финансирано је путем кредита, што представља повећање од три процентна поена у односу на исти период претходне године. Највећи део ових средстава усмерен је на куповину станова: у 31,8 посто уговора о купопродаји станова евидентирано је кредитно плаћање, што је приметан раст у односу на 24,4 посто из истог периода прошле године.
