ДОБРИ СМО ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ ГРАВИТАЦИЈЕ Отац Елона Маска види Србију и БиХ као могуће локације за свој нови Институт КАЖЕ ДА ГА ЉУДИ ОВДЕ РАЗУМЕЈУ

Он је у интервјуу за Тан‌југ рекао да је регион лепо место за рад, да су људи "интензивнији", да га разумеју, као што и он њих разуме. 

Како је рекао првобитна идеја је била да се Институт отвори у Дубаију, за који је рекао да мисли да би био добро место, јер имају посвећене лидере који су му одмах понудили зграде и рекли да ће учинити све што могу да му помогну, али да он и његови стратези још нису 100 одсто сигурни у то, као и да су га поколебали људи из Србиеј и БиХ које је упознао у Дубаију и који су му причали о региону. 

"Донедавно, био сам фокусиран на Дубаи. Видели смо зграду која нам је понуђена. Савршена је, у индустријској зони Дубаија. Има три нивоа. Има кантину. Има смештај на горњем нивоу. И рекли су да можемо да користимо ту зграду. То је било прошле године. Али од тада, покушавамо да одлучимо", рекао је он. 

Истиче да се у Дубаију срео са људима из Србије и Босне и Херцеговине, који су га позвали да види потенцијале региона. 

"И зато сам завршио код вас, да видим како то изгледа. И био сам пријатно изненађен. Мислио сам да ћу само отићи у Србију и да ће то бити лепа посета или тако нешто. Али био сам веома изненађен колико су људи интензивни. Они су веома, знате, не говоримо о спорим људима, знате, они су веома брзи. Рекли су, молим вас, дођите, помоћи ћемо вам како год можемо", рекао је Ерол Маск. 

Како каже приметио је и да су у региону трошкови живота много повољнији. 

"А такође је то веома лепо место за рад, за боравак. Није само, знате, ако узмете Дубаи за пример, то је на крају крајева арапска држава, знате, иако сам Дубаи има девет милиона људи из руралних подручја и милион људи етничке припадности који нису из Емирата. Али то је, на крају крајева, муслиманска држава и веома је скупа. И када сам видео где сте, помислио сам да је овде много јефтиније, а људи су веома интензивни. Могли су да ме разумеју, ја сам могао да разумем њих. Србији је свакако веома занимљива могућност за ово", рекао је Маск и додао да је у Србији урадио више за један дан него што би урадио за недељу дана било где другде. 

На питање зашто је био у Србији, Маск каже да се на основу разговора са људима из Србије, који живе и раде у Дубаију, заинтересовао за долазак. 

"Моји нови пријатељи су ми рекли да би требало да дођем и видим Србију и Балкан одакле су они. И да је то много боља локација од Дубаија. Били су веома уверени да је много боље. Рекао сам у реду доћи ћу. И онда су ме сваких пар месеци или сваког месеца позивали, говорили да су организовали посету, а ја сам одговарао да не могу да стигнем. А  онда сам око 14. јула, одлетео у Аустрију, где ме је краљевска породица Лихтенштајна ме је позвала тамо на догађај. И тада су ми рекли, па, сада сте удаљени само један сат од нас. Дакле, сада можете доћи код нас. Када сам завршио у Аустрији, одлетео сам у Београд и онда сам упознао све, и било је веома лепо, заиста сам уживао. Заиста интензивни људи, људи слични људима на које сам навикао у држави у којој живим дуги низ година, Јужној Африци, веома самоуверени људи", рекао је он. 

На питање шта је, када је упознао научнике из Србије, причао са њима, Маск каже да су то веома паметни људи. 

"Један од њих је развио систем где из капи крви, може да се реконструише како та особа изгледа. Скоро 80 одсто тачно. Апсолутно је невероватно. Дакле, из капи ваше крви, на пример, може да се реконструише слику како изгледате са прецизношћу од 80 одсто, што је помало супер језиво. Али у сваком случају, остварили су то. И био сам веома запањен. Веома, веома паметни људи. И сви су веома млади. Он је продао своје откриће за 15 милиона долара у САД. Он сада има и америчко држављанство јер је то било некако безбедносне природе. А онда сам тим паметним људима рекао, ја сам инжењер, али сам у основи научник, морамо да истражимо како да користимо гравитацију за наше сопствене сврхе", рекао је Маск. 

Упитан да ли истраживачки тим занима гравитација и која је његова дефиниција гравитације, он каже да то мора да се посматра на најједноставнији могући начин - да је гравитација оно што нас држи на Земљи и тера нас да се крећемо напред-назад, али не можемо да идемо ка горе. 

"Ми смо паметно научили, научили смо да користимо ваздух, атмосферу, да бисмо омогућили авионима да се подигну. Али да бисмо то урадили, потребна нам је велика снага. И ми заправо лебдимо на течном ваздуху. Када се крећемо великом брзином, ваздух постаје попут течности и ми лебдимо кроз то. Али у стварности, немамо начина да се одвојимо од Земље. Не можемо се подићи са Земље ни на који начин. А гравитација нас држи на Земљи. У научном смислу, гравитација је сила убрзања. То је сила убрзања, што је мало компликовано за разумевање. На Земљи нас држи убрзање од 9,8 метара у секунди на квадрат, што је чудан начин да се то каже, и није лако разумети то у уобичајеним терминима, али уопштено говорећи, држи нас на Земљи, а гравитација је сила убрзања. То знамо", рекао је он. 

Упитан шта ће све научници истраживати у Институту, Маск каже да је оно о чему сада говори коришћење гравитације за наше сопствене сврхе, што ће довести и до путовања кроз простор - време, у четвртој димензији, што значи да би могло да се путује са Земље, рецимо, на Марс за један тренутак. 

"Не путујете кроз време и простор. Путујете кроз простор-време. Много радова је написано о овоме пре 100 година. Много радова је написао исти математичар који је превео Ајнштајнове теорије специјалне релативности у математику. Звао се Минковски. И до око 1925. године, Минковски и разни математичари тог времена, Харди и тако даље, писали су много радова о путовању кроз простор-време. Говорећи да морамо да обратимо пажњу на то. Наравно, путовање кроз простор-време укључује разумевање гравитације. Али из неког разлога, после 1925. године, то је пало у заборав. Људи више нису размишљали о томе. Прешли смо у време у ком смо сада и у ком не разматрамо ову идеју озбиљно, осим што нам наши филмови и наше ТВ емисије и наши музеји будућности, попут оног у Дубаију, заправо показују ствари које претпостављају да контролишемо гравитацију, да имамо контролу над гравитацијом, али је немамо. Не постоји место у свету на ком се тренутно озбиљно изучава проблем како да користимо гравитацију за сопствене сврхе", каже Маск. 

Истиче да је управо због тога одлучио да оснује Институт и да извуче максимум из тога, да окупи врсту људи који смишљају решења за такве проблеме, људе попут Николе Тесле. 

"Такви људи су један у милион или један у милијарду. И пре 1905. године, људи у свету су учили на универзитетима и у школама да је сунце на небу велики комад угља. А онда се 1905. године, појавио (Алберт) Ајнштајн. Имао је 25 година. Прави штребер. И он је студирао науку и физику, и дипломирао је с лошим просеком због чега није могао да добије посао предавача. Имао је само пролазну оцену. Тако је добио посао службеника за патенте у патентном заводу у Берну у Швајцарској. И тамо је имао пуно слободног времена. И записао је неколико страница својих мисли. И када је анализирао мисли које је записао, дошао је до закључка да је енергија једнака маси помноженој са брзином светлости на квадрат, што је у то време било лудо. Е је једнако МЦ на квадрат. То  је најпознатија једначина на свету данас. И послао је свој рад на Универзитет у Хајделбергу. Није чак ни имао новца да га пошаље. Замолио је пријатеља да га однесе. И показали су га научницима тамо, математичарима. Минковски, човек кога сам раније поменуо, превео га је у математику. И у року од два или три месеца, схватили су да су енергија и маса иста ствар. А онда, у року од неколико месеци, могли су да схвате да је сунце енергија створена из масе која се трансформише из малог дела масе сваки пут када атоми водоника постану атоми хелијума. Сваки пут се губи мало масе, а то се претвара у енергију. И то је сунце које видимо. И тако се цео свет променио. И у року од 40 година од тога, успели су да направе прву атомску бомбу, не свиђа ми се идеја о бомби, наравно, али нуклеарна енергија је оно о чему говорим", рекао је Маск.

Наглашава да су потребни нови људи који ће променити свет и које мора да доведе у Институт, да им се дају добри приходи, као и да Институт мора да буде у централном месту у свету и неутрално како би се доводили људи из Русије, Кине, Индије, Америке, Европе, Јужне Америке, Африке, где би могли да се окупе и да се слободно крећу. 

На констатацију да смо сви сада у проблемима и да не може да се замисли место где сви могу заједно да седе и раде, Маск каже да се нада да ће то остварити, као и да је мислио да је Дубаи добар за то. 

Каже да је, када је први пут поменуо ту идеју, био прилично изненађен када је добио поруке од људи из свих крајева света и као пример наводи Лондон где су му рекли да могу да прикупе невероватне износе за Институт. 

 На питање да ли би се радило о приватном финансирању или од стране владе, Маск каже да не жели да буде везан за неку владу, већ да жели приватно финансирање. 

"Желите да радите са идејом да научници који долазе  тамо имају користи од свог рада. Да су адекватно плаћени. И ако открију нешто, што хоће, да имају користи од тога што су открили. Знате, Тесла је изумео наизменичну струју. И Vestinghaus, компанија која је претворила његова истраживања у стварност, рекла му је да ће му платити два и по процента од сваког киловат-сата електричне енергије који продају. Наравно, то су погазили - никада му нису платили, и оставили су овог јадног човека на цедилу. Али да су му платили, Тесла би данас вредео трилионе долара или би постао убедљиво најбогатији човек на свету да су му икада платили. Али ми не желимо то да урадимо", рекао је он.

Додаје да жели место као што је СпејсЕкс који је основао његов син Илон и које је засновано на премиси да се напори награђују. 

"Постајете партнер, постајете акционар. Ако дођете до великог открића, не добијате честитку и јефтин сат, добијате онолико колико ваше откриће вреди, што може бити неколико милиона долара. Наравно, ова истраживања за која сам заинтересован ће се продубити. И биће много нових изума који ће произаћи из овога. И волео бих да видим људе и институт, не толико институт, већ свакако људе који тамо раде, како профитирају од свог рада", рекао је он. 

Наглашава и да су људи, када раде на тај начин мотивисани. 

"Када радите на универзитету имате грант и знате да ће све што пронађете припадати универзитету, тада нисте мотивисани. И све што вас тада занима је да се ваш грант обнови. Јер која је сврха вашег изума? Дакле, све велике изуме које данас имамо у свету, скоро све њих, не могу да се сетим ниједног изузетка, открили су људи који су приватно радили за своје интересе", рекао је Маск. 

На питање која је најважнија ствар која ће утицати на одлуку да се определи за то где ће се отворити Институт, он наглашава да је Србији свакако веома  занимљива могућност за то јер има људе који га разумеју као што и он њих разуме.

"А начин да се почне је начин на који смо покренули SpaceEks. Добијете просторије, почнете да "пецате". Био сам један од првих девет људи који су радили у СпацеЕксу са својим сином. То је било пре 23 године. И у почетку нам је требало око четири или пет месеци да регрутујемо само девет људи. И имали смо, то су били прави штребери, али смо радили цео дан, сваки дан, викендом, стално. А данас су то хиљаде и хиљаде људи", рекао је он. 

 На констатацију да идеја да се истражује гравитација, и то да путујемо простор-време, делује немогуће у овом тренутку, Маск понавља и да су људи пре више од 100 година мислили да је Сунце комад угља, као и да је донедавно идеја о Wi-Fi систему деловала нестварно. 

"Не тако давно, пре око 30 година, није постојао Wi-Fi. Телефон је зазвонио и ви сте окретали број. Филмови нам показују будућност, музеј будућности (у Дубаију) нам показује шта треба да урадимо. И зато морамо да покушамо да то урадимо. Запањен сам што велике владе широм света нису уложиле много новца на ово", рекао је он. 

На питање зашто је то тако и зашто ни НАСА није то урадила, Маск каже да је то владина агенција и да је требало да ангажује приватне компаније да истражују гравитацију.  

Каже и да откад се бави овим послом разни научници су тражили од њега да у  истраживање о гравитацији укључи и приватно истраживање фузије, као и да су му неки тражили да у истраживања Института укључи и испитивање дуговечности. 

"Објаснили су ми, ти људи, да широм света сада постоји много нових клиника које се зову клинике за дуговечност, које могу да мапирају ДНК људи и рећи вам којим сте болестима склони и све те ствари. И процењују да би људски животни век требало да буде око 120 година. Толико се улаже у дуговечност. Око трећине свих људских активности на Земљи усмерено је на здравље и дуговечност. Количину новца која би била доступна за то истраживање било би много лакше добити него за истраживање гравитације", рекао је он. 

Каже и да је његов син Илон тек после три недеље сазнао да планира да отвори Институт и да га је звао да га пита да ли он има икакве везе са тим, на шта му је Маск рекао да нема. 

 Он је изразио и сумњу да је човек стварно слетео на Месец, а на питање зашто тако мисли Маск каже да је слетети на Месец изузетно тешко јер нема атмосфере. 

"Да бисте били у орбити око Месеца, ако сте само неколико метара од Месеца,  морали бисте да путујете брзином од око 6.000 до 8.000 километара на сат. А ако покушате да успорите, морате да будете у могућности да обиђете цео Месец, а за то би вам требало много времена да успорите како не бисте осетили Г силе успоравања.  И зато је последњих 10 покушаја да се слети на Месец није дало резултате", рекао је Маск. 

Каже и да је компанија Спејс Екс Илина Маска схватила да је, да би послали брод да слети на Месец, прво мора да се пошаље гориво у свемир, са носачима горива како би могли да напуне горивом нешто довољно велико да стигне до Месеца, а затим да имају довољно горива да успоре када су на Месецу. 

"Да бисте то урадили, требало би вам много енергије, много горива да бисте могли да успорите.  А када успорите, потребно вам је много горива да бисте спречили да паднете на површину. Потребне су вам тоне и тоне горива", рекао је он. 

Истиче и да када будемо били у могућности да се крећемо у простор-времену, могли бисмо да отпутујемо до оближњих звезда, као и да верује да у Универзуму и у нашој галаксији, морају да постоје цивилизације које путују свемиром и које су то већ постигле 

На питање зашто већ нисмо имали контакт са њима, Маск каже да можда и јесмо и да ће много научника, много људи рећи да смо вероватно производ неких људи. 

"Ако читате Библију, хебрејски Стари и Нови завет, она вам све говори. Ванземаљци  су дошли, и били су велики, и били су дивови, и створили су нас. Само прочитајте Постање. Свемир је огроман. Ако узмете Земљу каква је била, рецимо, пре неколико стотина година, сви смо живели у држави можда попут Европе, нисмо схватали да постоје људи који живе на врху Јужне Америке. Временом смо отишли тамо и пронашли их. Али на исти начин, у универзуму, у свемиру, у галаксији, можда смо само мала испостава негде", рекао је Маск. 

На питање како би одговорио ако би му Србија понудила држављанство, Маск каже да није о томе размишљао. 

"Волео бих да имам слободан приступ. Волео бих да имам дугорочну визу да могу да долазим и одлазим. У мају сам био позван да говорим на Оксфордском универзитету, визу су ми наплатили 1.100 долара. И требало им је три недеље да ми дају визу да одем и одржим говор на Оксфорду где су ме позвали. Велика Британија је последње место где бих икада желео било шта да урадим.