Све више људи бира Војводину за живот: Нови Сад, Стара Пазова и Панчево највећи магнети
Војводина је и лане задржала статус једног од најпривлачнијих региона за живот у Србији.
Према подацима о унутрашњим миграцијама, уз Београд је једина остварила позитиван миграциони салдо, односно број досељених био је већи од броја одсељених становника.
Трендови потврђују да становништво и даље гравитира ка већим урбаним и привредним центрима. У Војводини је апсолутни победник Нови Сад, али све више становника привлаче и градови и општине у његовом окружењу, као и развијене средине попут Старе Пазове, Панчева, Инђије и Суботице. Са друге стране, мањи градови и општине и даље се суочавају са одливом становништва, што остаје један од највећих демографских изазова у покрајини.
9.162 особе досељене лане у Нови Сад, а отишло 7.666
У Покрајину се прошле године доселило 30.432 становника, док је из ње одсељено 28.552, па је миграциони салдо износио плус 1.880 становника. Посматрано у дужем периоду, од 2021. до 2025. године, Војводина је сваке године у просеку добијала око 1.700 становника на основу унутрашњих миграција, што потврђује да је један од ретких региона који континуирано привлачи ново становништво.
Највећи добитник међу војвођанским градовима убедљиво је Нови Сад. У град се током 2025. године доселило 9.162 људи, док се одселило 7.666, па је остварен позитиван миграциони салдо од чак 1.496 становника. Тиме је Нови Сад, одмах иза Београда, један од највећих центара досељавања у Србији.
Просечна старост 36,4 године
Током прошле године пребивалиште у Србији променило је 134.611 грађана, а просечна старост миграната била је 36,4 године.
Док већина региона бележи одлив становништва, Војводина наставља да привлачи нове становнике захваљујући развијенијој привреди, тржишту рада и квалитетнијим условима живота.
Снажан раст бележи и Срем, који је остварио укупан позитиван салдо од 811 становника. Посебно се издваја Стара Пазова, која је добила чак 607 нових становника, што је сврстава међу најуспешније општине у земљи. Позитиван биланс имају и Рума (+149), Инђија (+126) и Пећинци (+9), док су Сремска Митровица, Ириг и Шид забележили благ негативан салдо.
Добар резултат остварила је и Јужнобанатска област, захваљујући пре свега Панчеву, које је добило 223 нова становника, док су позитиван салдо остварили и Алибунар и Ковачица.
30.432 становника досељена у Војводину, а одсељена 28.552
На северу Покрајине, Суботица наставља да привлачи нове становнике и остварила је позитиван миграциони салдо од 121 становника, чиме је допринела да Севернобачка област буде међу ретким областима са више досељених него одсељених. У Северном Банату позитиван салдо имају Кањижа, Ада и Сента.
Све привлачнији градови и општине у његовом окружењу, као и развијене средине попут Старе Пазове, Панчева, Инђије и Суботице
Ипак, нису сви делови Војводине подједнако успешни. Негативан миграциони салдо забележиле су Западнобачка и Средњобанатска област. Међу већим градовима број становника услед унутрашњих миграција смањен је у Сомбору, Зрењанину и Вршцу, док је пад забележила и Бачка Паланка.
Подаци Републичког завода за статистику показују да је од укупно 25 области у Србији само седам остварило позитиван миграциони салдо – Београдска, Јужнобачка, Сремска, Севернобачка, Јужнобанатска, Шумадијска и Нишавска. На нивоу локалних самоуправа, свега 51 град и општина имао је више досељених него одсељених становника.