Да ли постоји алтернатива?
Нико неће бити поштеђен! ЕВО ШТА СВЕ УГРОЖАВА ЗАТВАРАЊЕ ОРМУСКОГ МОРЕУЗА Енергетска неизвесност забринула планету
Затварање Ормуза највише утиче на Индију и Кину, а тек потом на Европу.
Око 30 одсто светске нафте и 20 одсто гаса пролази кроз Ормуски мореуз, и то је количина која се не може лако надоместити.
Углавном су те количине нафте и гаса намењене тржишту југоисточне и источне Азије, али ће се затварање Ормуза осетити у читавом свету, каже за Спутњик стручњак за енергетику Милош Здравковић.
Затварање Ормуза највише утиче на Индију и Кину, а тек потом на Европу. Када је реч о нафти, поглавито погађа Индију и Кину, док када је реч о гасу – последице су израженије по Европу. Пре свега ће кинеска и индијска привреда бити на удару, наводи Здравковић.
Венецуела има највеће резерве нафте на свету, али наш саговорник објашњава да тамошња инфраструктура није довољно развијена, док је сама нафта специфична за прераду.
У кратком, па чак и средњем року, немогуће је заменити нафту из Персијског залива венецуеланском.
Које су алтернативе? Ако говоримо о европском континенту, о томе је, према његовим речима, требало раније размишљати, пре свега када је реч о гасу. Одустајање од руског гаса сада ће имати велике реперкусије уколико рат потраје – а то тренутно нико не може да зна. Затварање Ормуза ће се у кратком року одразити на цене нафте и гаса, пре свега у Европи, али и на глобалном тржишту, каже Здравковић за Спутњик.
Поред транспорта угрожена и производња
Будући да ће кинеска и индијска привреда бити у великој мери погођене, ове две земље мораће да се у потпуности окрену Русији. Међутим, Здравковић упозорава да то вероватно неће бити довољно. Ако би рат потрајао, нафта из Руске Федерације и централне Азије не би могла у потпуности да замени нафту са Блиског истока.
– Ми говоримо само о пролазу танкера кроз Ормуз, али видели смо да је највећа рафинерија „Сауди Арамка“, односно највеће светске компаније за производњу нафте, тренутно затворена. Не знамо да ли су је оштетили Иранци или Израелци, али то у овом тренутку није пресудно. Уколико тај рат ескалира, неће бити доведен у питање само транспорт кроз Персијски залив, односно Ормуски мореуз, већ и сама производња.
Само један део саудијске нафте пролази кроз Ормуз, док већи део из Саудијске Арабије иде другим рутама.
Потенцијална ескалација угрозила би производњу у Оману, Саудијској Арабији, Кувајту, Ираку, Ирану, Уједињеним Арапским Емиратима и Бахреину. То би представљало велики ударац за светску производњу нафте. Када се томе дода и производња гаса у Катару, реч је о озбиљном поремећају који у кратком року не може бити супституисан.
– Бојим се да, ако рат потраје, суштинских алтернатива неће бити, јер нафте и гаса има колико има. У Сједињеним Државама производња може да се повећа, постоји експлоатација из шкриљаца, односно фракинг, али и то је ограничено.
Када је реч о Србији, она се налази на траси Турског тока и тај правац не би требало да буде затваран, будући да је сваки молекул гаса потребан Европи. Што се гаса тиче, не би требало да буде проблема, међутим када је реч о нафти, Србија ће делити судбину европског континента, а она, енергетски посматрано, није светла, закључује Здравковић.