КО ИМА ПРАВО НА УМАЊЕЊЕ ПОРЕЗА? Pок истиче у мају, а правила нису иста за све!
Рок за подношење пријава за годишњи порез на доходак грађана за 2025. годину истиче 15. маја 2026, а Министарство финансија објавило је детаљно објашњење ко је у обавези да плати овај порез, који приходи улазе у обрачун и како се утврђује пореска основица.
Према важећим прописима, овај порез плаћају физичка лица која су током године остварила приход већи од три просечне годишње зараде у Србији. Према подацима Републичког завода за статистику, просек за 2025. годину износио је 1.813.032 динара, што значи да је праг за опорезивање постављен на 5.439.096 динара.
Уколико неко не поднесе пријаву у прописаном року, Пореска управа ће је саставити уместо обвезника, на основу података којима располаже. До 1. априла припремљене су унапред попуњене пријаве за све који су премашили неопорезиви праг, а оне су доступне на порталу еПорези.
Обавеза плаћања односи се и на резиденте и на нерезиденте, али уз важну разлику – резиденти плаћају порез на укупан приход, без обзира где је остварен, док се нерезиденти опорезују само за приходе који потичу из Србије.
У обрачун улазе различите врсте прихода остварене од 1. јануара до 31. децембра 2025. године – зараде, приходи од самосталне делатности, ауторски хонорари, закуп непокретности и покретних ствари, као и приходи спортиста, угоститеља, помораца и други приходи, укључујући и оне из иностранства.
Када је реч о умањењу основице, код појединих прихода, као што су зараде и хонорари, она се умањује за већ плаћени порез и доприносе. Код других врста прихода, попут издавања непокретности, умањење се односи само на већ плаћени порез.
Посебна правила важе за предузетнике, у зависности од начина вођења пословања и исплате личне зараде, док резиденти који остварују приходе у иностранству имају право да умање своју пореску обавезу за већ плаћен порез у другој држави, чиме се избегава двоструко опорезивање.
Додатно, ако су током 2025. године уплаћени доприноси на износ већи од највише годишње основице од 7.877.100 динара, обвезник има право на повраћај више уплаћених средстава, али се тај износ рачуна као приход и подлеже опорезивању.
Посебне олакшице предвиђене су за млађе од 40 година, који могу додатно да умање свој опорезиви приход за износ до три просечне годишње зараде, односно 5.439.096 динара. Ова погодност се односи на више врста прихода, али умањење не може бити веће од самог износа тих прихода.
Пореска основица се затим додатно умањује за личне одбитке. Сам обвезник може да умањи основицу за 40 одсто просечне годишње зараде (725.213 динара), док се за сваког издржаваног члана породице признаје још 15 одсто (271.955 динара). Укупан износ ових одбитака не може прећи половину опорезивог дохотка.
На утврђену основицу примењују се две пореске стопе – 10 одсто на износ до шест просечних годишњих зарада (10.878.192 динара) и 15 одсто на износ изнад тог прага.
Постоји и могућност додатног умањења пореске обавезе кроз улагања у алтернативне инвестиционе фондове, где обвезници могу умањити порез до 50 одсто уложеног износа, али највише до половине утврђене пореске обавезе, уз услов да средства остану уложена најмање две године.
Пријава се подноси искључиво електронским путем, преко портала Пореске управе, на обрасцу ПП ГПДГ. Обвезници су дужни да провере тачност података, исправе евентуалне грешке и допуне пријаву пре подношења.
У случајевима када Пореска управа нема све потребне податке, грађани су дужни да сами попуне и поднесу пријаву. Нерезиденти пријаву подносе преко пореског пуномоћника, док грађани чији је опорезиви доходак нула динара немају обавезу подношења пријаве.
