Ко у Србији зарађује скоро 300.000, а ко једва 70.000 динара? Нови подаци откривају велике разлике
Распон плата међу појединим делатностима у Србији је велики, показују подаци Републичког завода за статистику, према којима су мајске нето зараде најплаћенијих, а то су програмери, биле четири пута веће од плата запослених у личним услужним делатностима.
Наиме, просечна плата програмера износила је 295.418 динара, а радника у делатностима које статистика води као остале личне услужне делатности 69.199 динара.
Тек мало више примили су запослени у делатности припремања и послуживања хране и пића, у просеку по 70.138 динара, и поправци рачунара и предмета за личну и употребу у домаћинству, по 73.286 динара.
Мање од републичког просека, који је за мај износио 118.398 динара, примили су, између осталих, и запослени у пољопривреди - по 93.657 динара, затим у грађевинарству, по 102.382 динара, као и у трговини где је забележен просек од 99.664.
На нивоу целе прерађивачке индустрије, која и запошљава највећи број радника, просечна плата је износила 108.118 динара, с тим што је распон плата у различитим производњама био велики и кретао се од 74.245 динара у производњи дрвета, осим намештаја, до 199.919 динара, колико су остварили запослени у производњи кокса и деривата нафте.
Само око 3.000 динара мање од нафташа примили су радници у производњи основних фармацеутских производа и препарата.
Просеком већим од 200.000 динара, осим програмера, могли су се похвалити и запослени у ваздушном саобраћају, који су за мај у просеку примили по 265.257 динара, као и у научном истраживању и развоју где је забележен просек од 220.046 динара.