КВАДРАТИ И БЕЗ 100.000 ЕВРА У ЏЕПУ Ово је нови модел улагања у некретнине

Кључни услов је да се кредит може редовно враћати.

– Они се не везују за стање на тржишту и не прате да ли има више или мање некретнина, већ пре свега гледају да ли клијент који се задужује има капацитет да тај кредит отплати – рекао је Душан Узелац гостујући на К1 телевизији.

Како додаје, стабилност банкарског система зависи од дугорочног финансирања кредита и њихове наплате.

– Данас, када одете у банку и имате доказану способност зарађивања и перспективу будућег прихода, банка вас посматра као квалитетног клијента. То, када је реч о некретнинама, понекад квари рачуницу онима који купују свој дом – упозорава Узелац.

Камате прате макроекономске механизме

На питање да ли су каматне стопе данас повољније него пре шест година, Узелац истиче да банке углавном прате еурибор и цену капитала.

– Банкарски механизам је повезан са еурибором и ценом капитала, односно ценом новца. Тржиште некретнина не утиче директно на камату колико макроекономски механизми. Једина директна веза је еурибор, који омогућава да банкарски систем дугорочно одобрава кредите – објашњава он.

Према његовим речима, Европа мора да пронађе баланс између пада привредне активности и социјалних последица које могу настати ако грађани не могу да отплаћују кредите.

Зашто су цене станова све више као у Бечу

Говорећи о високим ценама станова у Београду, Узелац истиче да на то утичу друштвена раслојавања и промене у структури некретнина.

– На друштвеним мрежама често се појављују огласи где стан од 100 квадрата кошта 600.000 евра и он се прода. У коментарима многи пишу да је то нереална цена, али ако се трансакција догоди – онда је цена реална, јер ју је неко платио – каже Узелац.

Он додаје да стандардни станови у старим блоковима више нису једина опција, док оно што је некада било доступно средњој класи на Новом Београду данас постаје прескупо за нове генерације.

Нови закон и евиденција некретнина

Када је реч о прописима који се односе на уknjižavanje и евиденцију некретнина, Узелац наводи да они неће значајно утицати на тржиште.

– Ово није легализација, већ евиденција. То значи да ће објекат бити уписан у катастар и моћи ће да генерише порез на имовину. С друге стране, биће предмет трговине, иако ни до сада није било већих препрека да се продаје – објашњава он.

Улагање у некретнине већ са 2.000 евра

Узелац посебно издваја пројекат „Инвестирам на квадрат“, који омогућава грађанима да постану мали инвеститори у некретнине.

– То је модел у којем можете бити инвеститор у малом делу пројекта. У суштини сте врста акционара који финансира три квадрата, а та три квадрата се изграде, продају и профит се дели пола-пола – објашњава Узелац.

Тренутно су активни пројекти у Устаничкој улици на Звездари и у Булевару, а како додаје, овај модел представља релативно сигуран начин улагања са минималним ризиком.

Ало.рс