НОВИ УДАР НА КИНЕСКЕ ПЛАТФОРМЕ ЕУ наплаћује три евра за јефтине пакете, ево зашто нам Тему поскупљује

Европска и цела западна привреда је углавном неконкурентна у односу на кинеску, а ово је једна од мера којом се оптерећују пошиљке ниске вредности, да би се обесхрабрило њихово слање и оптерећивање логистичких система у Европи, оценио је за Biznis.rs професор Економског факултета у Београду Горан Петковић, поводом одлуке ЕУ да од 1. јула почне са наплатом накнаде у износу од три евра за пошиљке мале вредности.

До сада су потрошачи у ЕУ могли да наручују робу вредну до 150 евра (укључујући гардеробу, козметику и играчке) без плаћања царине, кроз такозвано „де минимис“ правило које ослобађа од царина пошиљке мале вредности. Од среде, 1. јула су сви мали пакети испод те вредности оптерећени новом царинском таксом од три евра. Циљ је да се успори нагли раст увоза који је у великој мери везан за кинеске платформе Али експрес (AliExpress), Шејн (Shein) и Тему.

Број јефтиних пошиљки у ЕУ је, према подацима Комисије, порастао са 1,3 милијарде у 2022. на 5,9 милијарди у 2025. години, при чему око 90 одсто долази из Кине. Европски трговци тврде да их оваква конкуренција озбиљно угрожава и да доводи до затварања продавница. У Бриселу упозоравају да је онлајн куповина допринела пропадању традиционалне трговине и пражњењу градских центара, што утиче на локална радна места и живот заједница.

„Куповина без царине робе чија је цена до 150 евра изазвала је праву поплаву пошиљака малих вредности и вама се сада не исплати да радите са неком робом - многи трговци који су радили са робом из Кине не могу да опстану, јер је јефтиније купити преко Темуа него у продавници која плаћа све порезе, запошљава раднике, плаћа закуп и неминовно има више трошкове“, истакао је Петковић.

Он такође подсећа да се често занемарује и да су поште и курирски сервиси преоптерећени и да то ствара друге негативне ефекте и подиже цене другим бизнисима који користе услуге курира и пошти, па је нова мера ЕУ такође усмерена на рашћишћавање тих канала протока робе.

Наш саговорник напомиње да то није права конкурентска мера, јер је нетржишна, али је недвосмислено њен циљ заштита европских малих бизниса.

Анализе ЕУ показују и да чак 60 одсто производа изван ЕУ који се продају онлајн не испуњава европске стандарде, а највише проблема има са безбедношћу козметике, играчака и прехрамбених суплемената. Због тога су европске институције већ кажњавале платформе попут Темуа, а сада очекују да нова такса и укидање пореских олакшица за мале пакете смање притисак на тржиште и заштите домаће трговце, преноси Гуардиан.

У исто време и кинески е-продавци покушавају да се прилагоде новим правилима, па је тако Шејн, на пример, проширио складишне капацитете у Пољској и повећао испоруке робе у Европску унију у великим количинама како би смањио утицај нових трошкова.

„То је легитиман пословни потез – тај трговац је преузео на себе ризик јер је набавио огромне количине робе верујући да ће је продати, и то је легитимно пословање било ког трговца. Ту нема замерки, они за то складиште плаћају све припадајуће трошкове и дажбине, запошљавају људе по пољским прописима“, рекао је професор Петковић.

Када је реч о Србији, он истиче да нема сазнања да би Србија могла да уведе неко слично оптерећење за потрошаче који купују преко кинеских онлајн платформи. 

„Ми се релативно споро усаглашавамо, односно онда када немамо избора, а овде постоји и државни интерес одржавања добрих односа са Кином и могу да претпоставим да ће се ово применити само ако буде морало. Утолико пре што је ово привремена мера. Верујем да ће неко овде сачекати и то сматрам разумним, не треба мењати прописе сваки час. Посебно што ми немамо кога да штитимо, осим можда трговце-продавце који тргују јефтиним кинеским производима, а неувођењем накнада на неки начин штитимо потрошаче“, закључио је Петковић.

(Biznis.rs)