Саплели сте се о кабл и повредили а РАДИТЕ ОД КУЋЕ Адвокат објашњавања која су ВАША ПРАВА и да ли је ПОСЛОДАВАЦ У ОБАВЕЗИ да плати ОДШТЕТУ

Од почетка године до краја марта услед повреда на раду живот је изгубило седам запослених, док је у истом периоду 2025. године страдало десет особа.
 

Грађевински сектор се већ годинама сматра једном од најризичнијих области у Србији, првенствено због рада на висини, коришћења тешке механизације, недовољне употребе заштитне опреме, као и честог ангажовања радника на привременим и сезонским пословима. Инспекције у тој области најчешће контролишу спровођење мера заштите на раду, исправност скела и опреме, али и организацију рада на градилиштима.

У Инспекторату за рад наводе да, упркос ограниченом броју запослених, постојећи капацитети омогућавају контролу спровођења мера безбедности и здравља на раду широм Србије. У Одељењу инспекције рада у Београду тренутно је ангажовано 42 инспектора, док их у одељењима у Шапцу и Ваљеву ради 16.

Истовремено је расписан јавни конкурс за пријем додатних 29 инспектора рада, што би у наредном периоду требало да унапреди капацитете контроле.

Шта се сматра повредом током рада ван канцеларије
 

Поред традиционалних ризика на радном месту, све више пажње привлаче и повреде које настају током рада од куће и рада на даљину. Оно што је некада представљало изузетак, након пандемије постало је чест модел рада у многим компанијама, нарочито у ИТ сектору, администрацији, маркетингу и услужним делатностима. Ипак, законска регулатива није у потпуности пратила промене на тржишту рада, па се све чешће поставља питање шта се сматра повредом на раду када запослени посао обавља из свог дома.

Адвокат Бранислав Вјештица наводи да ситуација у којој се запослени током рада од куће повреди, на пример саплитањем о кабл, из правног угла може имати другачије значење.

Уколико је уговором о раду прецизирано да запослени ради од куће у тачно одређеном простору, повреда која се догоди у том простору може бити третирана као повреда на раду - наводи адвокат.

Међутим, овакви случајеви указују на правну несигурност и недовољно прецизно уређену област рада од куће и рада на даљину.

Важећи Закон о раду препознаје ове моделе углавном кроз основне дефиниције и неколико начелних правила, али без детаљног уређивања међусобних права и обавеза запослених и послодаваца. Због тога се у пракси отвара читав низ недоумица, од тога ко је одговоран за услове рада у стану запосленог, до начина доказивања да је повреда заиста настала током рада - објашњава наш саговорник.

С обзиром на то да се рад од куће одвија у простору који није под директном контролом послодавца, потребно је јасно дефинисати минималне обавезе и стандарде за обе стране.

Међу питањима која би требало прецизније уредити налазе се услови радне средине, процена ризика, ергономија радног простора и мере превенције. За разлику од рада у канцеларији, где послодавац има директан увид у услове, код рада од куће та контрола је значајно ограничена - оцењује Вјештица.

Додатни изазов представља уставно право на неповредивост стана, које ограничава могућност послодавца да непосредно проверава услове рада запосленог. Ипак, то не искључује потребу да се прецизно дефинишу обавезе које се односе на безбедност и здравље на раду.

У пракси, то би подразумевало минималне стандарде који се односе на исправност електричних инсталација, адекватно осветљење, проходност простора и ергономско уређење радног места. Уређивање ове области би морало да подразумева и активније учешће самих запослених, који би преузели део одговорности за безбедност у простору у којем раде. Такође, привреда би требало да буде укључена у израду будућих подзаконских аката, како би правила била примењива у пракси и прилагођена различитим делатностима - сматра адвокат.

Додатне компликације доноси и рад на даљину уз често мењање локације, нарочито када запослени раде из иностранства. У таквим ситуацијама често није јасно који се прописи примењују, нити како се могу спровести стандардне мере заштите на раду. Рад из кафића, цоwоркинг простора, хотела или друге државе отвара питања која постојећи законски оквир углавном не препознаје.

Такође, отвара се и потреба увођења посебних шифара за пријаву повреда насталих током рада од куће и рада на даљину, као и јасног поступка њиховог пријављивања и доказивања. Једна од кључних недоумица односи се и на дефинисање самог „радног места“ у стану, да ли се оно односи искључиво на простор у којем се налази радни сто и опрема, или и на остале просторије у којима се запослени креће током радног времена - закључује адвокат Бранислав Вјештица, пише Бизнис.