СВЕ ОЗБИЉНИЈИ НОВЦИ СЕ ОБРЋУ НА ТРЖИШТУ НЕКРЕТНИНА У новосадске куће и станове годишње уђе 900 милиона евра
Вредност тржишта непокретности у Војводини лане је била 2,04 милијарди евра и чинила је 27,5 одсту укупног промета у Србији, који је био 7,4 милијарде евра.
Регион Војводине има највеће учешће у вредности прометованог пољопривредног земљишта са 70 посто, кућа 39 посто и викендица са 52 посто у односу на укупне вредности прометованих непокретности ове врсте/подврсте на територији Републике Србије.
Гледано за целу Војводину, највише је пара уложено у куповину станова и то 975,05 милиона евра, а следе куће где се обрнуло 232,6 милиона евра.
Пољопривредно земљиште у Војводини држи треће место на листи промета некретнина с уложених 186,9 милиона евра, а следе грађевинско земљиште, где је пазар био 127,3 милиона евра, пословни простори 67,15 милиона, гараже 37,3 милиона , викендице 12,4 милиона евра, а шуме су пазарене за 994.000 евра…
Највише пара се обрнуло у Новом Саду, где је станова, кућа, локала, купљено за преко 904 милиона евра. На другом месту је Субитица с прометом некретнина од 155,2 милиона евра, а следе Панчево где је купљено некретнина за 132,2 милиона евра, Зрењанин с 81 милион евра, а листу пет војвођанских градова где се некретнинама највише трговало затвара Сомбор с прометом од 65, 5 милиона евра.
Раст цена и наредних година
Умерен раст цена некретнина наставиће се и у наредних неколико година, али ће тржиште остати стабилно, имајући у виду макроекономску стабилност упркос рату у Украјини и политичким дешавањима унутар земље, изјавио је јучег председник Управног одбора удружења „Кластер некретнине” Ненад Ђорђевић.
Ђорђевић своје процене заснива и на природи домаће економије која се, према његовим речима, неће битно мењати у наредном периоду.
- Не смемо да заборавимо да је код нас највећи део купаца своју куповину финансирао средствима која су добили продајом неке некретнине - рекао је Ђорђевић за Танјуг. - Када продају некретнину због тога што им је стан велики, па купују два мања или се селе из једног града у други или имају куће, а желе да купе два или три стана, желе да тај новац остане у некретнинама. Неће га уложити у хартије од вредности, неће га инвестирати у државне обвезнице због тога што у то немају поверења.
Када су цене станова по војвођанским градовима у питању, онда као и до сада доминира Нови Сад, где је просечна цена староградње била 2.015 евра, а распон се кретао од 500 евра, колико је коштао најјефтинији квадрат, до 3.972 евра колико је плаћен најскупљи. Просечна цена новоградње у Новом Саду износила је 2.014 евра, а распон цена је од 651 евро до 3.962 евра за квадрат.
У Суботици просек староградње је био 963 евра, при чему је најјефтинији квадрат продат за 174, а најскупљи за 2.091 евро по квадрату. Новоградња је била, у просеку, 1.279 евра, најјефтинији квадрат 669, а наскупљи 1.865 евра за квадратни метар.
Пољопривредно земљиште у Војводини држи треће место на листи промета некретнина с уложених 186,9 милиона евра
Зрењанинци су квадрат у староградњи лане платили 922 евра, при чему је најјефтинији квадрат отишао за 226 , а најскупљи за 1.714 евра. Новоградња је, у просеку, износила 1.251 евро, најјефтинији квадрат 705, а наскупљи 1.667 евра. У Сомбору је староградња, просечно, продавана за 777 евра, а распон цена је био од 100 до 1.211 евра по квадрату. Нови сатнови су, пак, просечно коштали 1.133 евра, при чему је најјефтнији квадрат био 569, а најскупљи 1.440 евра. У Сремској Митровици просечна цена старих станова била је 1.005 евра, где је најјефтинији квадрат отишао за 340, а најскупљи за 1.735 евра. Новоградња је, у просеку, плаћена 1.430 евра по квадрату, а распон цена од 748 до 1.977 евра за квадрат.