ГРЕШКЕ КОЈЕ НАС СКУПО КОШТАЈУ Овде највише грешимо, КАДА ХОЋЕМО ДА УШТЕДИМО НОВАЦ
Иако се труде да контролишу трошкове и оставе новац са стране, многи на крају месеца схвате да уштеде нема – не због малих примања, већ због погрешних навика које се често доживљавају као штедња, а у пракси доносе додатне трошкове.
Портал Money Talks издвојио је низ навика које људи доживљавају као рационалне и штедљиве, а које у пракси често имају потпуно супротан ефекат. Многе од њих веома су распрострањене и код нас.
Минималан износ на картици
Један од најчешћих примера је плаћање само минималног износа по кредитној картици. На први поглед делује као паметан потез јер остаје више новца на рачуну, али се притом занемарује камата која се обрачунава на преостали дуг. Kада се плаћа само минимум, отплата се продужава, а камата се из месеца у месец додаје основном дугу. Дугорочно, овакав начин "штедње“ може значити да ћете платити знатно више него што сте планирали. Финансијски стручњаци саветују да је, кад год је могуће, паметније измирити цео износ на време.
Одлагање реновирања
Слична грешка је и одлагање радова на одржавању стана или куће. Многи одлажу поправке како би уштедели, али проблеми се ретко решавају сами од себе. Kров који прокишњава или мали квар на инсталацијама с временом може прерасти у озбиљан и скуп проблем. Осим тога, некретнина која се не одржава редовно губи на вредности, што се посебно види приликом продаје.
Неки покушавају да уштеде тако што сами обављају кућне поправке. То има смисла ако имате знање и искуство, али ако се упустите у нешто што превазилази ваше вештине, на крају ћете ипак морати да зовете мајстора – и то често по вишој цени. Лоше урађен посао може изазвати додатну штету, па се „уштеда“ брзо претвори у губитак.
Штедња на здрављу
Штедња на здрављу такође је честа, али дугорочно врло скупа грешка. Прескакање редовних одлазака код зубара или лекара значи да ситни проблеми остају непримећени и временом постају озбиљни. Финансијски планер и аутор књиге Савремени милионер Марк Дуренбергер истиче да се више новца уштеди редовном бригом о здрављу него избегавањем прегледа.
Још једна навика која се често погрешно доживљава као штедња јесте куповина кварљиве хране на велико. Иако су цене по килограму ниже, проблем настаје када део намирница пропадне и заврши у смећу. Без доброг планирања оброка, почетна уштеда брзо нестаје. Стручњаци саветују да се на велико купују производи с дужим роком трајања или они који се могу замрзнути.
Јурење акција
Ни јурење акција по више продавница није увек исплативо. Иако делује рационално, људи често не урачунавају време проведено у куповини и трошкове горива. Финансијска саветница Тами Џонстон сматра да је често исплативије изабрати једну продавницу, пратити њене цене и куповати када су производи заиста снижени.
Честа грешка је и игнорисање цене по јединици мере. Потрошачи се лако залете за великим попустима, не проверавајући да ли је производ заиста повољнији од конкуренције. Неки брендови остају скупљи чак и на акцији.
Посебан проблем представља куповина ствари које вам заправо нису потребне само зато што су на снижењу. Без обзира на висину попуста, куповина нечега што не користите не може се сматрати уштедом. Скупа гардероба која годинама стоји у ормару најбољи је пример тога.
На крају, многи покушавају да уштеде бирајући минимално ауто-осигурање. Проблем настаје ако дође до теже саобраћајне несреће, јер покриће можда неће бити довољно. У том случају, трошкови могу пасти директно на терет возача и износити и неколико хиљада евра.
Све ове ситуације показују да штедња није само ствар одрицања, већ пре свега паметних и дугорочно одрживих одлука.
Извор: Курир