МИСЛИТЕ ДА ВЛАСНИЦИ КАФИЋА ПЛИВАЈУ У ПАРАМА? Када се саберу рачуни, плате и порези, добићете изненађујућу рачуницу
Вођење угоститељског објекта није лак посао, а власници откривају са каквим финансијским изазовима се најчешће сусрећу.
Многи од нас, седећи уз кафу и посматрајући полупразан локал уторком у подне, вероватно су бар једном урадили "брзу математику" у глави. Ако кафа кошта 2 евра, а набавна цена је десетоструко мања, помислимо да власник сигурно плива у профиту. Међутим, искуства самих угоститеља откривају да је вођење кафића пре стратешка игра преживљавања него пречица до богатства.
Недавна дискусија на друштвеним мрежама покренула је управо ово питање, како кафићи опстају ако већи део дана нису попуњени.
Кафа као кључ профита
Иако пиво и сокови чине значајан део промета, кафа је апсолутни краљ марже. Према речима оних који су у послу, килограм квалитетне кафе кошта између 30 и 60 евра, а од њега се може добити до 150 напитака.
- Ако рачунамо да је кафа у просеку 1,60 евра, добијамо 192 евра на 120 кафа. Након што одузмемо млеко и набавну цену, остаје око 100€ чистог прихода - наводи ћерка власнице једног локала.
С друге стране, код алкохола је ситуација другачија. На флашици пива која се у набавци плаћа око један евро, а продаје за скоро три, чиста зарада након плаћања ПДВ-а и пореза на потрошњу често износи једва нешто више од једног евра. Када се у обзир узме да просечан кафић остварује профит од 20 до 30 процената годишњег промета, постаје јасно да сваки "празан период" током дана директно нагриза ту маржу.
Невидљиви трошкови
Главна заблуда купаца је посматрање само марже на пиће, уз игнорисање фиксних трошкова који не нестају када у кафићу нема никога. Најам, струја, грејање (које за локал од 60 квадрата зими може премашити 300 евра) и плате радника чине износ који сваки власник мора да плати сваког месеца.
У објави се наводи да је за одрживост просечног кафића потребно барем 11 стално попуњених места током 16 сати рада. Реалност је, међутим, да се профит прави у "ударним терминима".
- Није да окрећеш 10.000 евра профита месечно, али има око 3-5 хиљада. Нама су најам и режије око 3.500 евра плус 5 плата за студенте и сталне раднике, а на то све и порез држави... на промет од 27.000 евра остане нам пар хиљада профита - објашњава један власник угоститељског објекта.
Особље и стални гости
Осим сувих бројки, угоститељство је посао који зависи од људског фактора. Проналажење доброг конобара данас је теже него икад. Један погрешан избор може уништити репутацију локала грађену годинама.
- Изабереш погрешног и онда ти у две недеље отера хрпу сталних гостију - упозоравају власници.
Управо зато већина власника мањих кафића сами раде једну смену. На тај начин не само да уштеде једну целу плату (што је често кључно за опстанак), већ и директно контролишу ниво услуге и хигијене, што су два стуба на којима почива поверење сталних муштерија.