НИЈЕ ЛАКО НАПУНИТИ ПОТРОШАЧКУ КОРПУ Храна и пиће поједу скоро пола просечне плате
Многи грађани Србије, чак и они који зарађују у висини просечне плате, не могу увек једним примањем да подмире све неопходне месечне трошкове.
То потврђују и последњи доступни подаци Министартва трговине за август прошле године када су запослени у Србији, у просеку, зарађивали 105.590 динара, пошто тај износ није био довољан да се подмире трошкови просечне потрошачке корпе.
По подацима Министарства унутрашње и спољне трговине, да би се напунила просечна потрошачка корпа у августу прошле године било је потребно 109.449,45 динара, а тај износ је за око 4.000 динара био мањи од просечне зараде.
Ипак, просечна зарада била је довољна да би се напунила минимална потрошачка корпа, која је тог месеца била тешка 56.868,37 динара.
Београд и Нови Сад
Запослени у Београду и Новом Саду у августу 2025. године зарадили су плату већу од просека - 131.742 динара, односно 121.886 динара, док је у Панчеву зарада била на ивици просечне - 105.447 динара.
Изнад 100.000 динара тог месеца зарадили су запослени у Нишу - 102.203 динара и Крагујевцу - 100.723 динара.
Највише новца, и кад је реч о просечној, али и минималној потрошачкој корпи, било је потребно за куповину хране и безалохолног пића - 44.874,84 (41 одсто укупних трошкова) и 27.384,71 (48 одсто). Најмање новца одлазило је на образовање - 549,16 динара (1,27 одсто) и 142,90 динара (0,25 одсто).
Петину трошкова обе потрошачке корпе чине они за становање, воду, струју, гас и остала горива, а извесно је да су грађани Србије и те како издашни када су у питању трошкови за куповину алкохолних пића и дувана јер на то одлази доста новца. Заправо, ови трошкови заузимају четврто место по уделу у укупној потрошњи - у просечној потрошачкој корпи одлазило је скоро девет одсто новца, односно 9.816,88 динара, а у минималној потрошачкој корпи 4.356,25 динара или скоро осам одсто укупних трошкова.
Треба рећи да просечна и минимална потрошачка корпа, баш као и просечне зараде, нису исте на целој територији Србије. Најскупља просечна потрошачка корпа у августу је била у Новом Саду - 122.583 динара, а највише новца за подмиривање трошкова минималне потрошачке корпе било је потребно у Београду - 65.662 динара. Само у два града, Краљеву и Лесковцу, просечна потрошачка корпа била је „лакша” од 100.000 динара - 99.717 и 96.576 динара, а у Лесковцу је било потребно најмање новца за подмиривање трошкова минималне потрошачке корпе - 50.422 динара.
У градовима у Војводини које статистика прати, у августу прошле године просечна потрошачка корпа премашивала је 110.000 динара, а минимална није прелазила 60.000 динара. Тако су у Панчеву оне износиле 115.753 и 59.039 динара, Зрењанину -119.418 и 59.250, Сремској Митровици - 113.807 и 56.817, а у Суботици 117.134 и 58.137 динара.