Пореске олакшице за грађане који купују стан у староградњи: Ова група купаца је повлашћена, ево и како
На куповину стана или куће у староградњи плаћа се порез на пренос апсолутних права од 2,5 одсто, док се на новоградњу плаћа ПДВ од 10 одсто.
Ипак, купци првог стана у староградњи могу остварити значајну пореску олакшицу - потпуно или делимично ослобађање од плаћања пореза на пренос апсолутних права, уколико испуњавају законом прописане услове.
"Многи грађани, вођени информацијама о повраћају ПДВ-а при куповини новоградње, погрешно закључују да код староградње не постоје никакве олакшице и да је плаћање пореза неизбежно. Међутим, купци првог стана могу остварити потпуно или делимично ослобођење од плаћања пореза на пренос апсолутних права, чиме могу значајно уштедети новац“, објашњава адвокат Тијана Владисављевић из београдске адвокатске канцеларије Владисављевић.
Пореске олакшице на староградњу
Код ове олакшице важно је напоменути да се плаћени порез не рефундира накнадно, као што је случај са ПДВ-ом код новоградње у року од пет година од куповине, већ купац мора одмах да се изјасни да жели да користи право на ослобађање и то у кратком року за подношење пореске пријаве за порез на пренос апсолутних права.
“Ова пореска пријава се обично већ попуњава на нотарској овери купопродајног уговора. Нажалост, велики број људи за ову олакшицу сазна прекасно, па пропусти прилику да благовремено поднесе пореску пријаву са свим потребним доказима и на тај начин изгуби прилику да оствари своје право”, додаје наша саговорница.
Ослобађање за 40 квадрата, плус додатних 15 по члану домаћинства
Купац првог стана у староградњи може да оствари ослобађање од плаћања пореза за површину од 40 квадрата за себе, уз могућност увећања за додатних 15 квадрата по члану домаћинства. Услов је да супружник, родитељи или деца који се урачунавају у домаћинство такође испуњавају законске услове за ову олакшицу.
Право на ослобађање могу да остваре само купци првог стана или породичне стамбене зграде у староградњи који претходно нису имали непокретност на своје име од 1. јула 2006. године, нити су раније користили ослобађање од пореза на пренос апсолутних права или рефундацију ПДВ-а за први стан. Такође, у тренутку закључења купопродајног уговора морају бити држављани Србије са пријављеним пребивалиштем у земљи.
Владисављевић истиче да ослобођење од пореза на пренос апсолутних права искључује право на повраћај ПДВ-а за први стан. Уколико је неко већ искористио једну од ове две могућности – било за себе, било као члан домаћинства – касније не може поново да користи исту погодност.
"У пракси смо имали случајеве да млада особа као купац првог стана аплицира за олакшицу, а да није знала да су је родитељи пре десет година укључили као члана домаћинства када су остваривали исту за куповину свог првог стана. Зато је важно проверити све чињенице пре него што се уђе у процедуру“, указује Владисављевић.
Она напомиње да приликом овере уговора о купопродаји непокретности јавни бележници купцима достављају на потпис пореско изјашњење у ком се купац изјашњава да купује први стан и да жели да оствари право на ослобађање од пореза на пренос апсолутних права. Том приликом оверава се и образац ИКПС, односно изјава дату под кривичном одговорношћу којом купац потврђује да испуњава услове за остваривање ове пореске олакшице.
“Иако јавни бележници имају могућност да ту изјаву заједно са уговором и пореским изјашњењем доставе пореској управи, они то често не чине јер то представља додатну администрацију, иако би се на тај начин пореској управи олакшала провера испуњености услова за ослобађање од плаћања пореза“, каже Владисављевић.
Куповина у сусвојини може умањити пореску олакшицу
Посебна ситуација постоји када некретнину купује више лица у сусвојини. Према актуелној пракси пореских органа, уколико два купца имају по 50 одсто власништва, сваки од њих може остварити ослобађање за 20 квадрата, односно укупно за 40 квадрата. За површину преко тога порез се плаћа, осим уколико постоје услови за додатно ослобађање по основу чланова домаћинства.
“Тиме се парадоксално ‘кажњава’ куповина у сусвојинском режиму, иако такво ограничење строго формално не произлази из одредби Закона о порезима на имовину. Оваква пракса доводи до тога да се таква куповина фактички ставља у неповољнији положај “, наводи Владисављевић.
Ко плаћа порез на пренос апсолутних права?
Основица за обрачун пореза на пренос апсолутних права јесте уговорена цена из купопродајног уговора овереног код јавног бележника, осим уколико је та цена нижа од тржишне вредности непокретности коју порески орган процењује на основу података за исту општину и сличне некретнине.
Законски обвезник плаћања пореза јесте продавац, јер он остварује приход из правног посла. Међутим, у пракси се уговором најчешће ова обавеза пребацује на купца. Због тога детаљно регулисање уговорних односа код купопродаје непокретности смањује могућност за касније спорење и потенцијалне дуге и скупе судске поступке.
“Уколико странке пропусте да договоре ко ће платити порез на пренос апсолутних права, једини обвезник ће бити продавац. Уговорне странке, наравно, увек могу договорити да овај трошак поделе на пола”, додаје Владисављевић.
Купце првог стана може „предухитрити“ пореско решење
Претходних година купци некретнина често су се жалили на дуго чекање решења о порезу на пренос апсолутних права. Према искуству адвокатске канцеларије Владисављевић, пореска управа у последње време знатно је ажурнија, па се дешава да решење буде донето већ у року од 30 дана од закључења уговора.
“Дешава се да пореско решење предухитри купца у његовој намери да прибави документацију потребну за ослобађање од плаћања овог пореза. У таквим ситуацијама грађани често ангажују адвокате у нади да се оно може сторнирати и ми имамо позитивна искуства. Ипак, саветујемо да купци одмах после закључења уговора оду до надлежне пореске управе и обавесте поступајућег пореског инспектора да су у процедури прибављања документације како би остварили своје право на ослобађање или делимично ослобађање од обавезе плаћања”, напомиње Владисављевић.
Када је реч о застарелости, право државе да утврди порез и право да га наплати застаревају у року од пет година. Рок почиње да тече од 1. јануара наредне године од године у којој је закључен уговор о куповини непокретности.
Међутим, свака службена радња пореске управе у вези са утврђивањем или наплатом пореза прекида ток застарелости, након чега рок почиње поново да тече. Апсолутна застарелост наступа након 10 година, када држава губи право да утврђује или наплаћује порез.