СТРУЈА СА МИНУС ЦЕНОМ По први пут у Србији произвођачи плаћају да је преузмете, али да ли ћете плаћати мање?

Негативне цене електричне енергије су тржишни феномен у којем произвођачи струје плаћају купцима да преузму енергију са мреже. Иако звучи нелогично, ово се дешава када је понуда струје драстично већа од потражње, а заустављање електрана би било скупље или технички неизводљиво.

Појављују се углавном у два сценарија. Први је екстремна производња из обновљивих извора – када снажан ветар и јако сунце истовремено генеришу огромне количине енергије. Други кључни фактор је ниска потрошња, најчешће током викенда, празника или ноћу, када фабрике и канцеларије не раде.

Проблем стварају базне електране, попут нуклеарних или на угаљ, које се не могу брзо угасити и поново покренути. Произвођачима је тада јефтиније да доплате тржишту да апсорбује вишак него да сносе трошкове гашења система.

Овај феномен је јасан сигнал да мрежи недостају системи за складиштење енергије, попут великих батерија, који би тај вишак сачували за периоде високе потрошње.

Негативне цене нису нова појава на европским тржиштима и представљају последицу ограничене флексибилности система и недовољно развијених капацитета за складиштење и управљање потрошњом, у периодима када производња из обновљивих извора премашује потражњу.

Подаци српске берзе електричне енергије SEEPEX за први квартал показују да је на дан-унапред тржишту забележено 69 сати са нултим ценама у односу на осам сати у истом периоду претходне године.

Стручњак за обновљиве изворе енергије Дејан Стојадиновић за Бизнис.рс каже да негативне цене електричне енергије на берзи у Србији за домаће потрошаче не значе много, а никако не значе да ће им рачуни због тога бити нижи.

„Домаћинства у Србији су на гарантованом снабдевању и цену струје регулише Агенција за енергетику Србије (АЕРС), тако да ово за њих конкретно не значи ништа”, објашњава Стојадиновић.

Што се тиче купаца електричне енергије у сектору компанија које су на комерцијалном снабдевању, ни за њих засада не значи никакву промену јер снабдевачи на тржишту (ЕПС и други) још увек нису нису увели динамичке тарифе, које су везане за тржишну цену струје.

„ЕПС са великим потрошачима уговара цену за време трајања уговора, која најчешће јесте на одређени начин везана за тржишну. Да постоје динамичке тарифе, које су законом дозвољене, али у пракси још нису заживеле, у том случају би и појава негативних цена могла утицати на месечне трошкове електричне енергије. Али, то зависи од тржишних кретања јер овај период негативних цена (на пример, од 12 до 16 часова, кад је највећа производња солара) прати период високих цена (рецимо, 18-22 часа), тако да најчешће просечна цена/трошак на нивоу месеца остане исти”, објашњава Стојадиновић.

Према његовим речима, увођење негативних цена ће највише утицати на кретања цена унутар дана, по сатима.

Од негативних цена користи може имати ЕПС, уколико у периоду негативних цена буде пунио реверзибилне хидроелектране, па онда током ноћи ту електричну енергију продавао или извозио по знатно вишим ценама, наводи наш саговорник.

„То је радио и до сада – када су биле негативне цене на ЕУ берзама, па је у том периоду увозио и складиштио ту електричну енергију у реверзибилној хидроелектрани Бајина Башта. Када се изгради РХЕ Бистрица – могућности за то ће се повећати”, каже Стојадиновић.

Поред тога, како истиче, и власници складишта електричне енергије, односно батерија, могу имати користи – ако буду пунили батерије у периоду негативних цена, а продавали је у ноћним сатима, када је цена знатно виша.

(Biznis.rs)