ЗАТВОРИЛИ СТЕ ФИРМУ ИЛИ ДОБИЛИ ОТКАЗ Сазнајте како до накнаде од 51.000 динара и колико дуго можете да је примате ЕВО КО НЕМА НИКАКВО ПРАВО

Ипак, и предузетници и власници фирми могу да остваре право на новчану накнаду код Националне службе за запошљавање (НСЗ), али то право није аутоматско нити под истим условима за све, већ зависи од испуњавања прописаних критеријума.
Основни услов је постојање стажа осигурања за случај незапослености. Накнаду могу остварити они којима су доприноси уплаћивани најмање 12 месеци без прекида или укупно 18 месеци са прекидима. Овај критеријум важи и за запослене и за власнике фирми, пресудно је да су доприноси редовно уплаћивани.

- То значи да и предузетник који затвори своју радњу може остварити право на новчану накнаду, али уз два услова. Први је да је претходно испунио минимум стажа осигурања и да се пријави Националној служби за запошљавање у року од 30 дана од дана обуставе рада - објашњава адвокат Драгана Лазић.

Право на накнаду не односи се само на раднике запослене код послодавца, већ може припасти и власницима фирми, али искључиво ако су у сопственом предузећу имали закључен уговор о раду и примали зараду. Сам статус власника не подразумева и статус запосленог. Многи оснивачи формално не заснивају радни однос у својој фирми, па самим тим немају ни основ за остваривање овог права.

- Паушално опорезовани предузетници, познатији као паушалци, немају право на ову врсту помоћи. Такође, право не могу остварити ни они који добровољно затворе фирму, иако је она формално отишла у стечај, уколико не испуњавају законске услове. Привремени прекид делатности или пад прихода није довољан разлог за стицање права на накнаду, незапосленост мора бити последица престанка рада послодавца или гашења делатности - објашњава Лазић.

Постоје и друге групе које су изузете из овог система. Самостални уметници, свештеници, особе које остварују приходе по основу уговорене накнаде, као и они који раде за стране компаније без представништва у Србији, немају право на новчану накнаду код НСЗ-а. Другим речима, право је условљено јасно дефинисаним статусом осигураника у систему обавезног социјалног осигурања за случај незапослености.

Саговорница истиче да није могуће отворити предузетничку радњу, радити кратко време и затим је затворити само ради остваривања права на накнаду. Неопходно је најмање 12 месеци непрекидног рада уз уредно плаћене доприносе, а висина накнаде зависи управо од трајања претходног осигурања.

Дужина исплате накнаде одређује се према укупном стажу осигурања. Они са стажом од једне до пет година имају право на три месеца накнаде. За стаж од пет до 15 година предвиђено је шест месеци исплате. Особе са 15 до 25 година стажа могу примати накнаду девет месеци, док они са више од 25 година осигурања имају право на исплату током 12 месеци.

Новчана накнада за незапослене финансира се из доприноса запослених. Сваки радник у Србији месечно издваја 0,75 одсто бруто зараде за осигурање у случају незапослености. Од 2019. године послодавци више немају обавезу плаћања овог доприноса, што значи да запослени сами финансирају систем из којег се исплаћују накнаде онима који остану без посла.

Износ накнаде усклађује се једном годишње, у складу са стопом инфлације из претходне године. Од 1. фебруара минимална бруто накнада износи 33.745 динара, односно 22.170 динара нето, док максимална бруто накнада износи 78.226 динара, односно 51.394 динара нето.

Коначан износ који појединац прима зависи од његових претходних примања и дужине стажа осигурања.

За остваривање права потребно је поднети одговарајућу документацију. Власници и оснивачи предузећа у стечају или ликвидацији, као и предузетници, приликом пријаве на евиденцију незапослених дужни су да доставе личну карту и доказ о стручној спреми, сведочанство, диплому или уверење, уз оригинал на увид.

Неопходно је приложити и решење надлежног привредног суда о отварању стечаја или решење Агенције за привредне регистре о брисању предузећа, односно о брисању статуса предузетника.

Потребно је доставити и доказ о основицама осигурања из Пореске управе или РФ ПИО, као и потврде о посебним врстама стажа – бенефицираном стажу, стажу оствареном у иностранству, војном стажу у другим републикама, продуженом осигурању, посебном пензијском стажу по основу трећег детета или учешћа у ратним дешавањима у двоструком трајању.

Особама којима до испуњења првог услова за пензију недостаје до две године потребан је и доказ о периодима осигурања из матичне евиденције РФ ПИО, што поступак чини сложенијим, али омогућава прецизно утврђивање права на новчану накнаду.

Бизнис Курир/Biznis.rs