(ФОТО, ВИДЕО) СВЕ СПРЕМНО ЗА БЕРБУ ГОЏИ БОБИЦА НА ИМАЊУ ОГЊЕНА ЈАКШИЋА КОД ИРИГА Сок и чај црвених дијаманата са Фрушке горе благослов за здравље; Ево како се постиже ПРИНОС ОД ДЕСЕТ КИЛОГРАМА ПО ГРМУ
На плантажи црвених гоџи бобица на јужним падинама Фрушке горе, код Ирига, на имању Огњена Јакшића, почели су да се формирају плодови, од којих ће Јакшић за око месец и по дана почети да прави сок и чај.
Бобице су сличне шипурку, дугуљастог облика, величине нокта, јако црвене боје и вишеструко корисне за здравље људи. Зову их још срећно воће или црвени дијамант, јер су добре за имунитет, рад хипофизе код деце, јетру, помажу кардиоваскуларним болесницима и код хемиотерапије, побољшавају вид старијих људи... Пореклом су са Тибета, а код нас су стигле захваљујући предузимљивим људима жељним да се опробају у биљним врстама отпорним на тропску климу. Гаје се на плантажама у околини Суботице, Сомбора, Бачке Тополе, Ниша...
8–10 килограма гоџи бобицапо стаблу
Јакшић, по образовању архитекта, плантажу је подигао у жељи да се опроба у нечему новом и у послу буде користан за породицу и друге. Саднице је увезао из Софије пре две године и за Дневник каже да гоџи бобице воле кисело земљиште, када је пе-ха изнад 7, осунчане и ветровите пределе. Не сметају им ни јако сунце ни хладноћа, већ само траже довољно воде и зато без система за наводњавање не вреди подизати плантажу.
Зову их срећно воће или црвени дијамант, јер су добре за имунитет, рад хипофизе код деце, јетру, помажу кардиоваскуларним болесницима и код хемиотерапије, побољшавају вид старијих људи
– Пре него што сам гоџи бобице посадио, земљиште сам добро нађубрио органским ђубривом, по препоруци, мешавином овчијег, козјег и коњског ђубрива – казао је Јакшић.
– Пошто имају зелену густу биљну масу, важан је ветар, кога има на падинама Фрушке горе. Он проветрава биљку и штити од штеточина. Највећи проблем биљке је пепелница, која настаје услед кише и јаког сунца у летњим месецима.
Јакшић напомиње да пун род очекује између треће и пете године, када би по грму требало да има од осам до десет килограма бобица.
– Плантажу сам подигао прошле године, почетком јуна, и већ те године било је више од килограма рода по грму. Ове године очекујем још већи принос – навео је Јакшић.
0,25 милилитара сока дневно највиша доза за децу
Све што сезонски радници уберу овог лета, од јула до новембра, Јакшић ће прерадити у матични сок, чију је производњу покренуо лане.
– Укус бобица је опор, киселкаст и јак, што старијима не смета јер дневна доза чистог матичног сока не сме да буде већа од 0,5 милилитара. Деци се може давати само 0,25 милилитара дневно. Како најмлађи чист гоџи сок нерадо пију, направили смо микс с јабуком грени смит, да бисмо поправили укус. Али и одрасли и деца матични сок могу разредити с мало воде, да би га лакше попили – каже саговорник.
Уље од гоџи бобица
Осим сока, Јакшић планира да прави и уље. Приликом цеђења гоџи бобица остану коштице богате уљем које се користи у козметици за сапуне и креме. Уље је корисно за регенерацију косе и коже, ублажавање линија бора и ботато је витаминима А и Е.
Код нас се у продавницама здраве хране могу купити само осушене гоџи бобице, увезене из Кине. Домаћи произвођачи и прерађивачи гоџи бобице продају свеже на плантажама, а путем е-поште купцима широм земље готове производе.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.