ФРАНЦУСКЕ КРАВЕ ЛИМУЗИН НА СЕВЕРУ БАЧКЕ Мирослав Киш уложио у нову генетику у сточарству, краве издржљивије и меснатије од сименталки
На идеју да увезе ову расу дошао је пре свега због аграрне политике која је, како каже, годинама делила пољопривреднике на ратаре и сточаре, каже Мирослав Киш, ратар-сточар из Верушића код Суботице.
Мирослав Киш, ратар-сточар из Верушића код Суботице, један је од оних пољопривредника који се издвајају по упорности, успешности и посвећености. Добро се сналази и у пољу и у штали, али и у борби за бољи положај пољопривредника.
Годинама је био председник Асоцијације пољопривредника која је окупљала више од 40 удружења ратара и сточара. Иако је данас мање активан на том пољу, последњих година снажније се посветио товном говедарству, уз ратарску производњу коју је задржао као важан ослонац.
Раса која привлачи пажњу
На новосадском Међународном пољопривредном сајму редовно излаже ретку расу говеда – лимузин. Ова грла привлаче пажњу посетилаца због атрактивног изгледа и изузетних производних карактеристика. Попут сименталске, и лимузинска раса је врло функционална, али је издржљивија и меснатија.
– Предност ових грла је пре свега у великом рандману – имају одличан удео меса у укупној тежини. Поред тога, лакше се теле него сименталке и не захтевају узгој „на везу”. Немају велике захтеве у погледу смештаја, јер подносе различите временске услове и отпорне су на хладноћу и падавине – објашњава Киш.
Додатно га је привукла и чињеница да теле, као код свих месних раса, дуже остаје уз мајку, па се о његовој исхрани крава брине и по седам месеци, што знатно олакшава посао.
Одговор на аграрну политику
На идеју да увезе ову расу дошао је пре свега због аграрне политике која је, како каже, годинама делила пољопривреднике на ратаре и сточаре.
– До државних ораница није се могло, а тако је и сада, без сточарства које је добило предност над ратарством. Осим тога, схватио сам да без стајњака не можемо остварити врхунске приносе житарица. Закуп земље код приватника постао је прескуп и неисплатив, па смо одлучили да товимо бикове. Имамо довољно сопствене земље да произведемо сву кабасту храну за стадо – каже Киш.
Француска генетика – темељ стада
Како није могао да дође до квалитетне сименталске телади за тов, решење је потражио у Француској, где је набавио лимузин грла. Данас његово стадо броји око 120 грла.
– Тренутно имамо педесетак телади, мушких и женских. Сва грла су уматичена. По мом мишљењу, месне расе говеда у Србији имају будућност. Чак и овде у Војводини, где нема довољно пашњака, а камоли у деловима Србије са огромним неискоришћеним травним површинама – истиче он.
Према његовим речима, уочљива је и смена генерација у сточарству. Долазе млађи људи са новим навикама, који желе мање физичког ангажовања и нову генетику у сточарству. То је био један од разлога зашто се определио за лимузин расу. Само прошле године у Србију је увезено више од хиљаду уматичених лимузин грла, што је велики скок у односу на ранији период.
– Имамо потенцијал за развој товног говедарства, али је неопходна подршка саветодавних служби, факултета и института. Није довољно само евидентирати грла – мора се пратити и њихово потомство, по узору на програме из Француске, Немачке, Мађарске, Италије или Енглеске – наглашава Киш.
Породични посао са перспективом
Досадашњи труд ове породице са севера Бачке очигледно се исплатио. У посао су укључени сви, посебно два сина, који у овоме виде своју будућност.
– Нас старијих је све мање, а млади се ретко одлучују за сточарство. Зато подржавам напоре државе да повећа субвенције и подстакне овај сектор. Важно је само да мере не буду краткотрајне, већ да почивају на дугорочној и одрживој стратегији – закључује Мирослав Киш.
