overcast clouds
22°C
03.07.2026.
Нови Сад
eur
117.3182
usd
100.6764
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

У сенћанском „Житопромет-Млину”, водећој житомлинској компанији у Србији: Половина зрна већ у силосима

03.07.2026. 09:07 09:26
Пише:
Извор:
Милорад Митровић
а
Фото: Милорад Митровић

Водећа житомлинска компанија у Србији „Житопромет-Млин“ АД из Сенте од планираних 100.000 тона пшенице из овогодишње жетве, која је у пуном јеку, већ је у силосе сместила око 50.000 тона, што је половина сировина планиране за прераду у овој години.

Председник компаније Предраг Ђуровић изјавио је да је досадашњи ток жетве потврдио да је изузетно добар технолошки квалитет зрна пшенице, те да очекује да ће то омогућити и производњу квалитетног брашна, других житомлинских производа и тестенина.

На почетку жетве „Житопромет-Млин“, као и други откупљивачи, произвођачима је понудио аконтативну откупну цену од 19 динара плус ПДВ за правна лица, а 19 динара са ПДВ-ом за физичка лица. 

а
Фото: Милорад Митровић

Онима који нам одмах у току жетве продају пшеницу јер им је новац неопходан плаћамо аконтативну цену, а разлику ћемо доплатити када буде утврђена коначна цена (Предраг Ђуровић)

– То није коначна цена јер ће се она утврдити и формирати при крају или након жетве, која буде берзанска и преовлађујућа на тржишту. Онима који нам одмах у току жетве продају пшеницу јер им је новац неопходан плаћамо аконтативну цену, а разлику ћемо доплатити када буде утврђена коначна цена. И претходних година смо се трудили да пратимо највишу остварену цену на тржишту пшенице у жетви – категоричан је Ђуровић.

 Они који сада не желе да продају пшеницу имају могућност да је чувају у силосима „Житопромет Млина“ по утврђеним условима и да је продају по њиховој вољи, када им највише одговара. Ђуровић напомиње да цену коригују на бази берзанских кретања, те да оне знају да буду више него у самој жетви, некад буду и ниже, али сваки од њихових добављача сам одлучује када ће продати пшеницу. 

Жетва пшенице очекује се да ће потрајати још пет-шест дана, а директорка производње Катарина Мирић наглашава да се поред комерцијалног квалитета конторлише здравствено стање пшенице и квалитативни технолошки параметри садржај влажног глутена и протеина. 

Највећи извозник брашна из Србије

Сенћански „Житопромет Млин“ је највећи извозник брашна из Србије па је тако из лањске производње у разним паковањима на тржишта Босне и Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније, Мађарске, Албаније и других земаља испоручено 36.000 тона брашна. Од извоза квалитетног брашна је око 90 посто девизног пазара. Добру прођу на иностраном тржишту имају и тестенине робне марке „Sentella” јер је остварен извоз око 3.000 тона у вредности 1,4 милиона евра.

- Обезбедили смо да сва пријема места могу да раде са динамиком добављача, ако је потребно и 24 сата непрекидно. На основу досадашњих показатеља квалитет пшенице је веома добар јер је садржај влаге око 11 посто, хектолитарска тежина око 80, примесе су релативно ниске до 3,5 посто што је и доказ да произвођачи на нашем сировинском подручју користе у жетви савремену механизацију. Садржај протеина је око 14 посто а влажног глутена 28 до 30 посто, тако да параметри квалитета обећавају да ће брашно и други производи бити доброг квалитета – очекује Катарина Мирић.

а
Фото: Милорад Митровић

19 динара плус ПДВ за правна лица

И Предраг Ђуровић сматра да је за компанију квалитет пшенице итекако битан јер откуп врше само за потребе прераде у погонима „Житопромет Млина“, а не за даље трговање.

- Брашно и тестенине успешно пласирамо на домаћем и иностраном тржишту. Прошла година нам је у погледу производње и извоза била рекордна уз остварени пласман наших производа у вредности од 13 милиона евра, а настављамо са трендом повећања извоза који је у првом полугодишту увећан за 25 посто – рекао је Ђуровић. Прошле године сенћански млинари су самлели 89.000 тона пшенице, а у првих шест месеци ове године прерађено је 50.000 тона! Ђуровић додаје да ће се у овој години прерадити 98.000 до 100.000 тона, што ће представљати нови рекорд од оснивања компаније. Он је додао да са овим обимом прераде потребе „Житопромет Млина“ су до 105.000 тона, пошто су неопходне и прелазне залихе за почетак рада док нова пшеница не буде технолошки погодна за прераду.

19 динара с ПДВ-ом за физичка лица

Нови силос

Поред постојећих силоса у Сенти и Новом Кнежевцу капацитета 60.000 тона и подних складишта у Ђали, „Житопромет Млин“ је у склопу припрема за ову жетву инвестира у изградњу нових силосних капацитета, па ће до краја јула бити завршен нови силос капацитета 14.000 тона, тако да ће располагати смештајним капацитетом у силосима који ће задовољити две трећине потреба компаније. Извршни директор одржавања у „Житопромет Млину“ Золтан Нађ каже да је улагање у нови силос вредно 1,1 милион евра, што се реализује сопственим средствима. У току је инсталисање и соларне електране, постављањем 2.000 соларних панела.

а
Фото: Милорад Митровић

- У првој фази инсталисана снага ће бити 730 киловата, што ће се другом фазом заокружити на један мегават. Соларни панели се инсталирају искључиво на крововима постојећих објеката и са очекиваном количином електричне енергије очекује се да ће 20 до 25 посто укупних потреба бити подмиривано из обновљиивх извора – прецизирао је Нађ.

Сенћански „Житопромет Млин“ има стабилну сировинску базу захваљући томе што скоро три деценије има стандардни круг добављача, при чему већину чине земљорадничке задруге из региона северног Баната и Бачке и предузећа која се баве откупом житарица, са којима има добру пословну сарадњу. Део пшеница у сенћанске силосе стиже и са подручја јужне Бачке и околине Сомбора, са подручја која им гравитирају. 

– Сировинска база је годинама стабилна и ту немамо проблема. Са друге стране настојимо да логистичке трошкове смањимо на најмању могућу меру пошто је свака пара битна у укупној цени коштања пшенице, јер су превоз пшенице, лагеровање и чување у нашим силосима о нашем трошку – напомиње Ђуровић.

Извор:
Милорад Митровић
Пише:
Пошаљите коментар