СРБИЈУ ЧЕКА КАТАСТРОФАЛНА СЕЗОНА МАЛИНЕ!? Род пао са 100.000 на само 15.000 тона КОЛАПС И НА СВЕТСКОМ ТРЖИШТУ
Председник Асоцијације произвођача малина Србије Добривоје Радовић рекао је да је садашња процена да ће ове године укупан принос малине у земљи износити до 15.000 тона, што је неколико пута мање него 2018. године када је род износио преко 100.000 тона.
„Ако не буде временских непогода укупан род у Србији би, према садашњем стању малина, могао бити до 15.000 тона и то ће бити добар принос, с обзиром на то да је прошлогодишња суша оштетила младе изданке и остали су кратки“, рекао је Радовић за Бету.
Берба малина, према његовим речима, требало би да почне у равничарским пределима за 15-20 дана, а у брдским за око месец дана.
Радовић је рекао да ће откупну цену одредити понуда и тражња и да ће понуда на светском тржишту ове године бити мања јер је мраз у Пољској, такође, уништио део плантажа.
„Очекујемо да почетна, аконтна откупна цена буде 550 динара по килограму, а да коначна цена буде обрачуната када се малина извезе, али се надамо да ће бити виша од почетне“, рекао је Радовић.
Додао је да је прошле године аконтна откупна цена била 450 динара, а у коначном обрачуну од 600 до 620 динара по килограму.
Истакао је да је малина у Србији засађена, према регистру структуре пољопривредних усева, на 24.000 хектара, а да је реално има на 10.000-11.000 хектара јер је евидентирано да су на многим ливадама засађене малине из разноразних разлога, између осталог и због неких субвенција.
Он је рекао да се веома мале површине, око два одсто плантажа, наводњавају јер је у брдском делу, где је највише малина, то немогуће због недостатка воде, а да није могуће ни заливати системом кап по кап јер би се вода сливала низ брдо.
Председник Савеза удружења Српска малина Милутин Живковић оценио је да ће од 50 ари на којима узгаја малину добар род ове године бити само на 20 ари, да је на једном делу осредњи, а на остатку нема ништа јер је саднице прошле године оштетио мраз, и да све плантаже у Србији нису ни одржаване како треба, такође, због година када је цена била испод трошкова производње.
„Смањио сам површину под малином са 90 ари на 50 ари јер је цена једне године добра, а друге је лоша и не могу више да се свађам са откупљивачима“, рекао је Живковић из околине Нове Вароши.
Додао је да је род и код осталих произвођача исти као и код њега, само једним делом добар ако не буде временских неприлика до брања.
Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), Србија је у 2025. години произвела 82.577 тона малина, што је 35 одсто мање него у рекордној 2018. години, када је произведено 127.010 тона.
