И ВИШЊЕ „ПОДБАЦИЛЕ" Воћари се надају ОТКУПНОЈ ЦЕНИ од најмање 200 динара ИСКУСНИ ВИШЊАР ПОРУЧИО: Кад је јефтина, никоме не треба!

Воћари очекују откупну цену од најмање 200 динара по килограму. Поставља се питање да ли су произвођачи задовољни, какав је род, да ли има купаца, али и какве су цене тог воћа на пијаци.

Стручњаци кажу да су приноси ове године мањи у односу на 2024. годину, али да је род квалитетан.

Ниске температуре и мраз, кишни период на почетку цветања и инфекције, утицали су на то да је овогодишњи род смањен, каже за Јуроњуз Србија стручни саветник за пољопривреду у општини Мерошина и искусни воћар и вишњар Хранислав Стојановић.

Временске неприлике су утицале на то да ове године имамо смањен род у односу на прошлу годину, а род је прошле године у односу на претходну био 50 одсто смањен. И тако сваке године, из године у годину је смањен род, рекао је он.

Према његовим речима, у Мерошини су у претходном периоду пет дана јутарње температуре биле испод нуле, оплодња је била лоша и дошло је до измрзавања.

Зато имамо мале приносе по стаблу, можда два, три, четири до пет килограма, каже Стојановић.

Он, међутим, наводи да оно што има од рода је изузетно квалитетно.

Мерошинска вишња је најбоља на свету по квалитету и по односу између количине шећера и киселости. 
 

Иако Мерошину, за разлику од других делова Србије, није погодио јачи мраз, поставља се питање колико је исплативо производити вишњу.

Ретко ко је успео да сачува засаде, да их одржава. То је један од разлога зашто немамо довољно вишње, поготово у Мерошини која је имала око 2.000 хектара на интензивној производњи. Сад тешко да имамо 500 хектара и на тих 500 хектара је релативно мало родила, рекао је Стојановић.

Он каже да је вишња, и то стоне врсте и облачинска вишња, на пијацама 400-500 динара. 
Очекује да ће откупна цена бити од 200 до 250 динара.

Тржиште сад регулише цену за разлику од претходне године где су хладњачари и извозници ту цену регулисали. Није ни постојало тржиште, него то су биле договорене цене. Зато имамо да су вишње просто уништене, није се исплатило производити, рекао је он.

Добар део иде у извоз, а Стојановић каже да се вишње у Србији мало једу.
Вишња се конзумира кад је скупа, кад је јефтина, никоме не треба. То је неки психолошки ефекат, не знам шта се дешава то. Сад сви масовно траже да купују вишње зато што је скупа. Кад је јефтина, неће нико, никоме не треба, рекао је он.

Иако има најбољу вишњу на свету, Стојановић је навео да су у Мерошини проблем прерађивачки капацитети.

Кад роди вишња, онда немамо довољно капацитета да се преради, додаје он.