Агенција за борбу против корупције лоше оценила закон о здравственој заштити

Од како су у децембру прошле и јануару ове године одржане јавне расправе о Нацрту закона о здравственој заштити, у јавности се он више не спомиње. У Удружењу “Доктори против корупције” већ тада су упозоравали да је Нацрт претрпео само неке козметичке промене у односу на још увек важећи Закон из 2005. године, те да се не даје квалитетан помак.
1
Фото: Dnevnik.rs

Да Нацрт закона оставља велике коруптивне могућности, оценила је и Агенција за борбу за корупције, која је мишљење доставила и Министарству здравља.

Агенција за борбу против корупције дала је Мишљење о процени ризика корупције у одредбама Нацрта закона о здравственој заштити и доставила га Министарству здравља, које је и припремило Нацрт закона.

"Иако Нацрт закона садржи извесне значајне новине које се, поред осталог, тичу појма здравствене неге, увођење ширег појма система здравствене заштите, те увођења нових категорија групација становништва које су обухваћене друштвеном бригом за здравље, велики број одредаба садржи одређене недостатке и ризике корупције. Степен корупције у здравству, као и у било ком другом систему, у највећој мери зависи од уређености и ефикасности функционисања тог система. С обзиром на то да је стање здравственог система још увек далеко од задовољавајућег и да постоји више тачака које могу генерисати корупцију, један од циљева који је постављен Националном стратегијом за борбу против корупције у Републици Србији за период од 2013. до 2018. године јесте идентификовање и отклањање свих недостатака у правном оквиру у области здравства који погодују корупцији и обезбеђење пуне примене тог оквира - наводи се у Мишљењу Агенције."

Координатор Удружења “Доктори против корупције” др Драшко Карађиновић каже како су сазнали да је Агенција за борбу против корупције дала негативно мишљење о овом нацрту системског закона, што је вероватно и зауставило усвајање овог акта.

" Још на јавној расправи у Новом Саду упозорили смо чиновнике Министарства здравља да је предложени нацрт само препакивање важећег лошег Закона о здравственој заштити, јер су коруптивне одредбе преписане и легализује конфликт интереса и корупцију, па је и сама Влада у званичном одговору на Поглавље 23 Упитника ЕК рангирала здравство на прво место по корупцији. Штета нанета накарадним решењима у једном тако битном системском закону који се тиче свих 7,3 милиона грађана је огромна, како по здравље нације тако и по финансијским последицама", каже др Карађиновић.

Он истиче да је Александар Вучић у премијерском експозеу указао на структурну неодрживост стања у здравству, а да су на његов захтев за темељном реформом бирократе Министарства одговориле овим “склепаним” нацртом закона.

" Симулирање реформског активизма и глуматање јавних расправа по Србији на које чак, колико знам нису широко позивани медији, им се сада обило о главу. Имам утисак да се покушава, како би се избегла и јавна брука и одговорност за овај тежак промашај, гурање у заборав и нацрта Закона и одржане јавне расправе широм Србије ",казао је др Карађиновић.

" Иако је више пута указивано да је новим Законом о здравственој заштити неопходно на адекватан начин уредити област допунског рада са јасним критеријумима за добијање дозволе за тај рад; детаљнијим прописивањем где и под којим условима може да се обавља, као и прецизним регулисањем услова под којима здравствени радници у здравственим установама у јавној својини могу пружати здравствене услуге у приватним условима, ова питања Нацртом закона нису додатно уређена ", стоји у документу Агенције.


Немоћ опозиције

"Реформску стагнацију у здравству значајно подупире и стручна импотентенција такозваног опозиционог блока. Очито је да опозиција нема одговор на кључна животна питања која муче сваког грађанина, па се зато уз много буке и беса бави текућим, дневнополитичким ефемерностима и персоналним фиксацијама. Што је у неку руку и отрежњуће за грађане, јер се убедљиво показује да и после пет година од силаска са власти није извршена програмска и кадровска консолидација опозиције која би представљала кредибилну алтернативу садашњим властима ", сматра др Драшко Карађиновић.


Нацрт закона садржи и низ других недостатака и ризика корупције, који се односе на правне празнине, давање широких дискреционих овлашћења органима јавне власти, препуштање министру да значајна питања уреди својим актима, иако је неопходно да та питања буду регулисана законским одредбама, употребу непрецизних формулација, те непостојање услова и критеријума, или елемената критеријума за предлагање и именовање чланова разних колективних тела. На овај начин, велики број значајних питања, као што су, на пример, допунски рад, сукоб интереса здравствених радника и здравствених сарадника, заснивање радног односа, одобравање специјализација, провера квалитета стручног рада и надзор над радом здравствених установа није у потпуности регулисан, што у пракси може створити низ проблема на које је и раније више пута указивано.

"Агенција за борбу против корупције сматра да би отклањање идентификованих недостатака и ризика корупције допринело стварању адекватног правног оквира у области здравствене заштите и остварењу циљева из стратешких докумената за борбу против корупције ", наводи се у Мишљењу Агенције.

Карађиновић каже да је Агенција оцењујући Нацрт закона као коруптиван тиме коначно, после скоро деценијског оклевања, указала и на системску корупцију у здравству, с обзиром да је нацрт преписана реалност.

" Чиновници Министарства здравља ћутањем прикривају свој неуспех и тако беже од сопствене одговорности, али и крију дефицит реформских идеја. Ситуација је контрадикторна. Са једне стране постоје значајни инфраструктурни помаци који су остварени у мандату министра Златибора Лончара, а са друге стране је присутна опструкција системских промена од стране чиновничког апарата и интересних група. Коруптивни нацрт системског закона је доказ тога. Сада државно руководство мора да процени могући обим и агенду неизбежне структурне реформе здравства с обзиром на снажне отпоре и блокаде - сматра др Карађиновић. - На жалост, ни медији нису адекватно испратили ово системско питање у здравству. Јер медији, част“Дневнику” као изузетку, највише обрађују инциденте типа секс афере на дежурству у болници."

Љ. Петровић

EUR/RSD 117.1527
Најновије вести