Коло српских сестара дало је немерљив допринос изградњи и јачању нашег националног и културног идентитета. Негујући идеје доброчинства, родољубља и несебичне бриге за другог, било је и остало један од стубова наше традиције и блистави светионик врхунских моралних начела, рекла је Гојковић.
Гојковић је рекла да је за наш народ и државу добрим делом и због тога важно што се чланице Кола и данас, као што су то чиниле и пре више од једног века, посвећено и предано баве хуманитарним радом и делатностима везаним за културу.
Гојковић, која је и председница Координационог тела за родну равноправност, поручила је да данашња Свечана академија представља прилику да се подсетимо одважности, смелости и милосрђа хероина које су иницирале и утемељиле ово удружење и да им још једном одамо заслужену почаст.
Њихов рад на остваривању националних идеја и убрзању процеса националног јединства, започет 1903. године у Београду, употпуњен је пионирским корацима у борби за равноправан положај жена у нашој земљи. Великанке српске културе и духовности - Надежда Петровић, Делфа Иванић, Савка Суботић и друге чланице Кола, креирале су моралне и вредносне путоказе које следимо и у савременом свету, пуном најразличитијих изазова, истакла је Гојковић.
Указала је да о значају њихових узвишених идеја и још више племенитих дела говори и то што су имале пуну подршку многих великих људи свога доба, међу којима вероватно најистакнутију од чувеног писца Бранислава Нушића који је удружењу дао име и тако постао кум Кола Српских сестара.
„Мада из перспективе човека данашњице тих 120 година изгледају као далека историја, првенствено узимајући у обзир брзину технолошког напретка у последње две деценије, за историју човечанства и историју једног народа тих дванаест деценија су заправо само један тренутак“, истакла је Маја Гојковић.
Гојковић је рекла да то потврђује и чињеница да су истинске вредности за које су се залагале чланице Кола српских сестара почетком 20. века биле важне за напредак државе и друштва једнако као што су то и данас.
„Да би биле у потпуности остварене, мудре замисли и нове идеје морају да прате на њима заснована велика дела. Један од најбољих примера за то, кроз читаву српску историју, јесте огромно пожртвовање које су чланице Кола показале у ослободилачким ратовима које је Србија водила. Зато је и њихова храброст и солидарност са ратним јунацима записана златним словима на стази славе којом су тријумфално прошли српски народ и војска“, нагласила је Гојковић и додала да је, поред хуманитарног и рада на националном јединству, једно од препознатљивих обележја Кола свакако бављење културом и образовањем.
Подсетила је да је оснивање женских занатских школа широм наше земље и продаја израђених рукотворина у просторијама Београдског женског друштва у Кнез Михаиловој улици омогућило приход сиромашном сеоском становништву као и промоцију и афирмацију народне уметности и указала да се у Етнографском музеју у Београду налази немали број рукотворина израђених у једној од најпознатијих женских занатских школа која је основана у
Цавтату 1912. године. Гојковић је истакла да о томе колико су чланице удружења биле свесне важности културе најсликовитије говори то што је израду једног од најпознатијих дела српске уметности, слике „Косовка девојка“ Уроша Предића, поручило управо Коло српских сестара.
„Када говоримо о Колу српских сестара, битно је нагласити да су њени оснивачи и чланице у то време с пуним правом били сматрани за друштвену елиту. Успешне и просвећене, у исто време испуњене националним и космополитиским духом, показале су да је бити уз свој народ, у његовим најтежим тренуцима, врхунац патриотизма и човекољубља“, нагласила је Маја Гојковић.
Коло је, како је Гојковић рекла, истим путем наставило и након обнављања рада пре нешто више од три деценије.
„Лично сам, с обзиром да је моја мајка Савка Гојковић до краја живота активно била укључена у рад Кола српских сестара Епархије бачке, била сведок колико је оно у протекле 33 године учинило за српски народ и културу, делећи судбину народа као и увек током свог постојања. Тиме је Коло српских сестара још једном показало да су чињење добрих дела и несебична брига за другога, као ванвременске категорије, међу најважнијим одликама српског
народа“, закључила је Маја Гојковић.
Честитајући удружењу 120 година постојања, Гојковић је Колу српских сестара пожелела да настави да помаже свима којима је помоћ потребна и да својим драгоценим делом остане светао пример генерацијама које долазе.
На Свечаној академији у Југословенској кинотеци обратио се и српски патријарх Порфирије.
