- У допломатским односима Мађарска је један од најзначајнијих партнера и промотера Србије у процесу европских интеграција и даје највећу подршку да Србија што пре уђе у Европску унију - истакао је Тодоров, наглашавајући такође и плодну економску сарадњу, у којој је у прошлој години између Србије и Мађарске остварена трговинска размена од 2,5 милијарди евра, тако да је Мађарска у економским односима трећи партнер од земаља чланица ЕУ и иде ка другој позицији.
Он је додао да је успешна сарадња потврђена и заједничким седницама влада двају држава и сачињени правни оквиру за успешну сарадњу у сваком сегменту, тако да се можемо похвалити да тренутно са Мађарском имамо потписаних преко 140 билатералних споразума, који омогућавају даљи развој добрих односа између Србије и Мађарске.
- Веома битан је и статус српске заједнице, па се можемо похвалити да од свих земаља у региону аутохтона српска мањина, у Мађарској имамо најбољи однос државе према српској мањини. Уједно, могу рећи да српска мањина у Мађарској то и заслужује, пре свега својим јединством, организованошћу, чувањем језика, националног идентитета и поштовања културе и традиције - нагласио је Тодоров.
Положај и права српске мањине у Мађарској и мађарске мањине у Србији која је највише заступљена у Војводини, према оцени амбасадора Тодорова, сегмент је који додатно оплемењује и учвршћује мостове сарадње две државе. Тодоров је констатовао да томе доприносе и додатни импулс дају Покрајинска влада са председником Игором Мировићем и лидер Савеза војвођанских Мађара Иштван Пастор са позиције председника Скупштине АП Војводине. Пример за повезивање два народа различитих култура је отварање Српског културног центра у Морахалому у Мађарској и Мађарског културног центра на Палићу, у оквиру ИПА програма прекограничне сарадње, те да многобројне активности дају велики импулс добрим односима, који према мишљењу Тодорова, обећавају и дају наду да изузетно добри односи Србије и Мађарске прерасту у стратешко партнерство.
Уједно, амбасадор Тодоров указује да је за очување српског идентитета у мађарској велики значај представљају активности Епархије будимске Српске православне цркве са владиком Лукијаном на челу.
- Могу бити поносан на активности коју чине у очувању духовности, националне културе и језика, поготово што Епархија будимска на територији Мађарске поседује у свом власништву 52 цркве, два манастира и импозантан Српски црквени музеј у Сентандреји који је прошле године отворен у присуству патријарха СПЦ Иринеја и ова институција представља после Хиландара најзначајнију збирку српског народа изван граница Србије. Хтео бих да се захвалим мађарској држави која је препознала значај Српског црквеног музеја, где је учествовала са 85 одсто у обнови и изградњи објекта, што у будућности представља значајно место где ће наши млади моћи да се упознају са присуством Срба на овим просторима тадашње Аустро-Угарске, од прве сеобе 1490.године након пада Смедрева и велике сеобе Срба под вођством Арсенија Чарнојевића. Музеј располаже са историјском збирком која има изузетан значај и у туристичкој понуди Сентандреје коју годишње посети велики број туриста из целог света - истиче Тодоров.
Све плоднијој привредној сарадњи Мађарске и Србије допринос даје Агенција за развој мађарског извоза „ХЕПА“, која је крајем прошле године у Србији отворила канцеларију за партнерску сарадњу у региону Западног Балкана прву у Европи, а сличне канцеларије има отворене у Токију, Шангају, Истамбулу и Москви. Други секретар амбасаде Србије у Будимпешти Александар Лончаревић констатује да пандемија коронавируса није пореметила економске везе две земље, него чак отвара нове могућности.
- Корона нас још више зближава на пољу економске сарадње. Све је више захтева који стижу амбасади Србије у Будимпешти од стране успешних мађарских компанија, које желе да остваре сарадњу са српским компанијама. Верујемо да ће се у блиској будућности видети значај који Мађарска придаје регионалној привредној сарадњи. Услед пандемије, регионална привредна сарадња ће ојачати, јер компаније са ових простора траже партнере у региону за робу коју су до сада обезбеђивали на удаљеним тржиштима - каже Александар Лончаревић.
У образовању Срба у Мађарској изузетну улогу и значај има српска Школа „Никола Тесла“ у Будимпешти, која обједињује предшколско, основно и средњошколско образовање. Амабасадор Тодоров констатује да за њено функционисање велику подршку и придаје значај образовању на српском језику, не само у мађарској престоници, него и у Сегедину где је отворена школа која ће имати сличан концепт као у Будимпешти, као и за рад школа у Батањи, Дески и другим местима где је значајније присуство Срба и организована је настава на српском језику до четвртог разреда основне школе. Тодоров је потсетио и на изузетно плодну посету председника Србије Александра Вучића Школи „Никола Тесла“ у Будимпешти, приликом последњег сусрета са премијером Мађарске Виктором Орбаном.
- Тада је договорено да ће држава Србија у наредном периоду помоћи у износу од шест милиона евра за куповину зграде која се налази у оквиру школе „Никола Тесла“, због проширења капацитета постојећег интерната, где би се задовољиле потребе свих Срба са територије Мађарске који се овде школују - указао је Тодоров.
На замаху све више добија економска сарадња Србије и Мађарске, поготово што велике компаније које имају значајну улогу у поновном покретању мађарске привреде, имају важну улогу и у покретању српске економије. Амбасадро Тодоров потсећа да ОТП банка има највећи кредитни потенцијал у Србији, код „Ексимбанка“ је отворен кредитни оквир од 120 милиона евра за финансирање сарадње мађарских и српских предузећа, а да је приликом априлског сусрета мађарског министра спољних послова Петера Сијарта и српског министра Синише Малог најављено да ће компанија МОЛ реализовати у Србији највећу инвестицију у својој историји. Велику економску корист у области енергетике даће изградња гасовода Турски ток где ће од краја 2021. године из Србије у Мађарску бити годишње транспортовано шест милијарди кубика гаса, а у наредним годинама 10 милијарди кубика. Такође се у интересу региона остварује сарадња у електроенергетике.
Већ се реализује реконструкција железничке пруге Будимпешта-Београд, која треба да се заврши до 2024. године, а реконструкција пруге Сегедин-Суботица до 2022, а Оквирним споразумом о економској и техничкој сарадњи између Влада Мађарске и Србије у области инфраструктурних пројеката предвиђена је реконструкција бродске преводнице на Тиси и проширење Граничног прелаза Хоргош.
Милорад Митровић
