Србија се налази међу европским земљама са највишим процентима резистентних изолата на већину испитаних врста бактерија. Пропорције антимикробне резистенције у овом извештају углавном одговарају вредностима као у земљама јужне и источне Европе.
Прикупљани су подаци о осетљивости осам врста бактерија, а у обзир су узимани инвазивни изолати, пореклом из крви и цереброспиналне течности. У испитиваном раздобљу сви изолати одређене бактеријске врсте тестирају се на антибиотике предвиђене за ту врсту, који су наведени у формуларима за праћење резистенције за текућу годину. Осетљивост је испитивана у свим лабораторијама у складу с важећим стандардом, тестом и методама.
- Од укупног броја од 2.811 пријављених инвазивних изолата бактерија, 1669 сојева (59,37 осто) припада грам-негативним, а 1.142 (40,63 одсто9грам-позитивним бактеријама. Од 2811 изолата,
најучесталији је стафилококус ауреус, затим следе клебсиела пнеумоније и ацинетобактер спп. Имеђу ентеробактеријама забележен је висок проценат резистентних изолата на цефалоспорине треће генерације - наводи се између осталог у извештају Института за јавно здравље Војводине.
По проценту резистеније бактерије Клебсилиа пнеумониае на трећу генерацију цефалоспорина, Србија заузима неславно прво место са 85,8 посто. У хрватској је проценат резистенције 41,7 посто, Мађарској 41,1 посто, Словенија 23,7 посто. Резистенција на карбапенеме код Клебсилиа пнеумониае је већа од 10% у неким земљама ЕУ (Грчка, Италија, Бугарска, Румунија, Кипар, Малта), али и у Белорусиј, Турској, Грузији, Украјни и Србији где је забележена резистенција већа од 25 посто.
Бактерија Есћерићиа цоли отпорна је на антибиотике широког спектра (на ампицилин у 67,8 посто случајева, амоксицилин односно клавулинску киселину 33,3 посто, док је на лекове новије генерације мање отпорна: на ципрофлоксацин резистентно је 1,1 посто, а на морепенем 1.4 посто изолата. Међутим, на европској листи Србија се пење и кад је ова бактерија у питању и тренутно са 27,9 посто резистентних изолата заузима пето место, иза Бугарске, Кипра, Италије и Словачке. Бактерија Стапхyлоцоцус ауреус резистентна је на метицилин (МРСА) у обиму од 28 посто, на ципрофлоксацин је резистентно 22,8 посто изолат,а а на рифампицин 15,9 посто. МРСА резистенција у Европи највише погађа Румунију (44,4 посто), а србија је у горњој половини табеле, са 28 посто резистентних узорака.
Најтежа ситуација је с ентерококусом. На ампицилин је резистентно невероватних 90,3 посто изолата, као и на гентамицин (84,6 посто). Једини лек за Е. фаецалис и Е. фаециум је линезолид, на који је резистентно само 0,4 посто, односно 0,6 посто изолата.
Стрептоцоцус пнеумониае је у 32,9 посто случајева резистентна на пеницилин, а у 27 посто изолата на еритромицин. Ови подаци врло су озбиљни, пошто је једна од компликација инфекције стрептококом – менингитис.
Љ. П.
