као и о матичним ћелијама и потенцијалу који оне нуде. Конференцију је организовао Покрајински секретаријат за здравство, социјалну политику и демографију.
Светски признати генетичар, професор др Миодраг Стојковић, истакао је да без банке матичних ћелија, која не постоји у Србији, не може ни да се говори о могућностима које матичне ћелије имају у медицини.- Из Србије изађе на хиљаде евра, које грађани дају за чување матичних ћелија у иностранству. Банке матичних ћелија би требало да постоје у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу. У Крагујевцу је потписан уговор о изградњи банке матичних ћелија и сада само људска глупост може да спречи њену изградњу - рекао је др Стојковић.
У свом предавању “Матичне ћелије - стварна потреба или хир” др Стојковић је рекао и да друштво полаже велике наде у матичне ћелије, али оне ипак не могу све да реше. Напоменуо је како је важно да се све каже људима који се одлуче на замрзавање матичних ћелија из пупчаника, али је пракса таква да се најчешће говори оно што је добро, а прећуткује се оно што је лоше.
- Ако једно дете болује од шећерне болести, родитељи мисле да матичним ћелијама са другог порођаја, могу да лече старије дете. Зна се које болести могу да се лече матичним ћелијама из пупчаника, а то нису шећерна болест, Алћајмерова и нке друге болести - рекао је др Стојковић и напоменуо да људима не треба давати лажне наде.
Стојковић је говорио како се матичне ћелије користе и у лечењу болести срца. Раније су се убризгавале у некротично ткиво срца, а сада се убризгавају у крв. Објаснио је и приказао начин на који се лимбалне матичне ћелије узимају из лимбуса, односно ока, и како их добија пацијент који има дефецит тих ћелија. Прво хирург мора да отклони мртво ткиво из ока оболелог пацијента, а потом се убацују матичне ћелије. Према његовим речима, ова метода је већ заживела у клиничкој пракси.
- Приликом трансплантације трахеје, од мртвог донора је узета трахеја, али је “очишћена” од његових матичних ћелија. Трахеји су додате матичне ћелије пацијенткиње и онда је урађена трансплантација - испричао је Стојковић.Повреде кичме су такође област у којој је заступљено лечење матичним ћелијама, а Стојковић каже како у питању пионирски рад, где убризгане матичне ћелије “путују” до места повреде и уграђују се. Приказао је снимак два пацова са повредама кичме, где је онај који је добио матичне ћелије нормално ходао, док је животиња која није била подвргнута том третману вукла задње ноге и реп.
Добијање потомства је проблем великог броја људи. Др Стојковић је рекао да су у лабораторији сперматозоиди добијени из матичних ћелија миша, у стању да оплоде јајну ћелију и добијено је здраво потомство.То је само један од сегмената примене матичних ћелија на којима се ради, поред напада на ћелије рака, повреда кичмене мождине и мозга.
Постоји више типова матичних ћелија и сви су нам потребни, а банка матичних ћелија омогућава и научни рад, али и бржи превод истог у терапију, односно производ, закључено је на скупу.Циљ конференције био је да скрене пажњу стручне јавности на проблем недовољне подршке примени најмодернијих метода у решавању проблема који се односе на помоћ паровима који не могу да добију потомство природним путем, као и терапијама матичним ћелијама које, у овом тренутку, представљају револуцију у модерној медицини.
У радном председништву конференције били су проф. др Весна Копитовић, проф. др Бранислава Белић, проф. др Миодраг Стојковић, проф. др Гордана Ковачек- Станић, проф. др Радмила Ковачевић , доц. др Александра Трнинић- Пјевић, проф. др Драган Данкуц и мр Таита Стојилковић. Модераторка дискусија била је мр Ђенђи Селеши.
Љ. Петровић
