Програм је отворен већ традиционалним сајмом меда и вина, на којем је ове године био велики број излагача из готово свих места Херцеговине, а који је, у пратњи градоначелника Требиња Луке Петровића, посетила и делегација Града Зрењанина, на челу са градоначелником Чедомиром Јањићем и помоћником Симом Салапуром, али и државним секретаром у Министарству државне управе и локалне самоуправе Иваном Бошњаком.
Зрењанинци, који су у организацији Удружења Херцеговаца и пријатеља Херцеговине, били гости у Требињу, присуствовали су и недељној светој архијерејској литургији и ломљењу славског колача у Храму Светог Преображења Господњег, као и полагању венаца на споменик браниоцима Требиња 1991-1996. године, те свечаној седници Скупштине Града Требиња. Ноћна литија, у којој је, поред свештенства Српске православне цркве, припадника војске, полиције, чланова бројних спортских клубова и културно – уметничких друштава, као и огромног броја грађана, био и председник Републике Српске Милорад Додик, оставила је величанствен утисак. Литија је кренула из требињског храма, прошла је делом града и прешла преко два градска моста, а затим се завршила у центру овог прелепог херцеговачког места, подно горостасног Леотара.
А сјајан утисак на домаћине оставила је промоција књиге др Милана Мицића „Американци - српски добровољци из САД (1914-1918)“. Мицић, који није пуки хроничар и не ређа само суве историјске податке, већ нам славне догађаје српске прошлости евоцира и кроз приче обичних људи, у овом случају добровољачких потомака, надахнуто је представио своју књигу, у којој је овековечио двадесет и пет прича о српским добровољцима који су дошли из Сједињених Америчких Држава. Приче су плод прикупљених казивања углавном прве генерације добровољачких потомака, међу којима је и десет беседа о Херцеговцима добровољцима, од којих су неки и Требињци.
Изузетном представљању ове драгоцене књиге допринели су и председник Удружења Херцеговаца и пријатеља Херцеговине Милан Бјелогрлић, који је био маестрални модератор скупа, затим глумац Јовица Јашин са изузетном интерпертацијом апотеозе Милоша Црњанског – „Господо, једну пијану чашу Банату!“... Па, професор Петар Бодирога са упечатљивом дубокомислећом беседом и песник Душан Милићев, са инспиративним освртом на Мицићево дело и изведбом пробраних песама из свог опуса. А френетичне аплаузе побрали су момци из зрењанинског хора Свети Серафим Саровски, који су песмама „Креће се лађа француска“, „Востани Сербие“, „Тамо далеко“ и „Видовдан“, разгалили бројну публику и изазвали прави цунами емоција.
Посебно треба нагласити изузетно гостопримство Требињаца, који су Зрењанинце дочекали као праву браћу, из побратимљеног града. У томе су се сви просто надметали, од градоначелника Луке Петровића па до успешних привредника из тог краја, а међу њима је свакако и Драган Аћимовић, власник мотела Конак, у месту Моско, 12 километара удаљеном од Требиња, где је део Зрењанинаца био смештен. Међу домаћинима био је и чувени кошаркаш Дејан Бодирога који је у Требињу, како се прича, купио „Платане“, један од најпопуларнијих локала и заштитни знак града на обалама, као лед хладне Требишњице.
Гости из Зрењанина, али и Клека, села из ког многи житељи вуку корене из Херцеговине, заједно са другим туристима, имали су прилику да обиђу и брдо Црквину, на којем је смештена црква Благовештења, односно Херцеговачка Грачаница, у којој су положени посмртни остаци српског песника и дипломате Јована Дучића. Ово је најпосећенији локалитет Источне Херцеговине, одакле се шири величанствен поглед на град, реку Требишњицу и планину Леотар.
На овом путовању једна од дестинација био је и манастир Тврдош, који је посвећен Успењу Пресвете Богородице и који је подигнут на стенама места Тврдоша, крај десне обале Требишњице, на четири километра западно од Требиња. Говорећи о Тврдошу, у иначе сасвим кратким освртима, наши историчари сматрали су за довољно да кажу да је то манастир „из средњег века“ и да је познат као Требињски манастир. Међутим, по народном предању које је, истина, релативно касно записано, Тврдошки манастир је основао Свети цар Константин и мајка му Јелена, а затим је, пошто беше срушен и запуштен, постао задужбина краља српског Милутина, крајем 13. или почетком 14. века. Темељну обнову 1509. године обавио је митрополит Требињски Висарион I.
Жељко Балабан
