Брборић: Ћирилица је идентитетска категорија

БЕОГРАД: Округли сто о Употреби ћирилице у јавном простору одржан је данас у Филолошком факултету у Београду у оквиру 49. Мађународног научног састанка слависта у Вукове дане у организацији Министарства културе и информисања.
1
Фото: Youtube Printscreen

Међу еминетним славистима као учесник округлог стола нашао се и Вељко Брборић професор на Катедри за Српски језик на Филолошком факултету у Београду.

Он је у изјави за Тањуг напоменуо да се сваког септембра у Београду окупљају студенти из различитих славистичких центара са различитих континената који по било ком основу у својим државама уче српски језик и долазе овде на тронедељни курс српског језика и културе.

"Ове године имамо студенте из 17 држава, али у Београд долазе и слависти из целог света који размењју научна мишљења. Са наших скупова се штампају зборници и ми сада имамо едицију од стотину књига. Ове године смо искористили прилику да у оквиру научног састанка слависта направимо округли сто о слуубеној језика и писма Заправо да поделимо са колегама наше муке и дилеме" казао је Брборић и додао да ако само шетамо Београдом и гледамо медијски простор Србије закључујемо да ћирилице нема.

"Наша намера и укупна прича о ћирилици није наметање ћирилице и укидање латинице у јавној комуникацији. Намера нам је да афирмишемо национални језик и национално писмо јер је и једно и друго идентитетска категорија" казао је Брборић.

Према његовим речима, стицајем тразличитих околности, закон о службеној употреби језика и писма у Србији је веома времешан.

"Тај закон је из 1991. године и од тада се знатно променила и наша историја и наша географија.Поштујемо међународне стандарде, и права језичких мањина су усклађена са свим европским стандардима. Припадници националних мањина у Србији имају свој језик, своје образовање...Имена школа и градова исписана су језик националних мањина који их похађају и који у њима живе. Србија више води рачуна о језицима националних мањина него свом језику и националном писму" казао је Брборић.

Како каже урађен је нови предлог закона о службеној употреби језика и писма у Србији.

"Тј. закон је био на јавној расправи и стицајем неких околности није више од 18 месеци у скупштинској процедури. Надамо се да ће се то коначно десети јер нам није намера да неког ружимо већ нам је жеља да као језички стручњаци будемо одговорни према себи и према другима. Желимо одговорну језичку политику" казао је Брборић.

За њега нема дилеме да никоме ништа лоше неће донети ћирилични натписи одређеним институцијама и зградама компанија у Београду и Србији.

"Ако су Мекдоналдс и Раиффиесен банка у Бугарској која је цланица Европске Уније написани ћирилицом, зашто то не може бити у Београду" казао је Брборић.

Љиљана Бајић декан Филолошког факултета у Београду напомиње да тема данашњег округлог стола може да се сагледава из различитих аспеката.

"Наша идеја на данашњем разговору је да осветлимо научни контекст употребе ћирилице у јавној комуникацији. Позивам и институције да се укључе у решавање овог веома важног питања" казала је Бајић.

Уводничар на данашњем округлом столу био је професор Милош Ковачевић који је напоменуо да је непрекинутост са законским решењима из социјалистичког перода највећи проблем око решавања уптребе ћирилице у јавној комуникацији.

"Такав проблем постоји само у Србији од свих држава насталих распадом Југославије. Наша намера је да новим предлогом закона о службеној употреби језика и писма у Србији изједначимо законску регалутаиву са решењима у земљама насталим распадом Југославије. Само у Србији постоји закон о службеној употреби језика и писама. Свуда су то закони о језику и писму. Наша идеја да службену језика и писма вратимо у школски систем што сада није случај. Службена употреба језика и писама се односи на државну управу", казао је Ковачевић.

EUR/RSD 117.6300
Најновије вести