Републички хидрометеоролошки завод издао је најновију временску прогнозу за наредних седам дана, а метероролог Слободан Совиљ је објаснио шта нас чека у наредних неколико дана.
Метеоролог Совиљ, начелник временске прогнозе у Републичком хидрометеоролошком заводу, каже да ће и данас Србија бити у наранџастом и црвеном метео аларму, са температуром од 31 до 38 степени, али да нас од уторка очекује промена.
- Приближава нам се облачни систем из западног Средоземља, па ће се утицај фронталне зоне на нашу климу одразити од уторка – 29. августа, уз пад температуре од 7-8 степени. У ноћи између понедељка и уторка могућа је појава лкалних пљускова с градом, као и пад температуре. Од среде пад температуре, с пријатнијим јутрима и темперазуром од 25 до 30 степени, што је у просеку за крај августа - каже нам метеоролог Совиљ.
Према РХМЗ-у, екстремни временски услови биће у четири региона – Западној Србији, Шумадији, Поморављу и Југоисточној Србији – температура у тим регионима могла би да пређе 38 степени, а тада су угрожени животиње и људи (посебно хронични болесници, лица под терапијом и метеоропате), могући проблеми у снабдевању електричном енегргијом, опрез у саобраћају – повољни временски услови за шумске и друге пожаре.
У понедељак у Србији претежно сунчано и веома топло са максималном температуром од 35 до 37 степени. После подне у планинским пределима југозападне Србије, а крајем дана на северозападу земље уз локални развој облачности пљускови са грмљавином.
Упозорење Батута
Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" издао је упозорење да су Лозница и Палић данас у "црвеној зони" што значи да је температура "веома опасна по здравље" 38 степени. У наранџастој зони, која означава температуру опасну по здравље, данас ће бити Сурчин, Палић, Кикинда, Зрењанин, Сомбор, Нови сад, Сремска Митровица, Ваљево и Београд.
Црвена зона означава веома опасне временске услове.
То су озбиљно одступање микроклиматских и амбијенталних услова од оних у зони термалног комфора, што представља повећану вероватноћу за наступање тежих манифестација топлотног стреса, попут топлотног осипа, топлотног едема, топлотне синкопе, топлотних грчева, топлотног исцрпљења и топлотног удара, кажу у Батуту.
Мере превенције су често мењање чисте и суве одеће, смањење интензитета физичке активности или скраћење времена изложености дејству повишене амбијенталне температуре, редовни унос течности- чаша воде на сваких двадесетак минута, без обзира на евентуално одсуство осећаја жеђи.
Током високих дневних температура, често смо склони да прескачемо оброке и да, уместо воде, уносимо хладне, слатке газиране напитке.
"Ови напици нас, у првом тренутку, расхладе али нас не рехидрирају на прави начин. Осим тога, газирана, слатка пића садрже доста шећера и временом, уз њихов већи дневни унос, може доћи до гојазности", кажу у Батуту.
Исхрана - воће, поврће
"Исхрана базирана на воћу, поврћу, спремању оброка динстањем или кувањем, не искључује да повремено посегнемо за сладоледом и да се тренутно њиме расхладимо али у томе морамо бити умерени и свесни да нас од дехидратације штити вода а да ће нас расхладити најпре воће и поврће, односно намирнице које садрже доста воде као што су краставац, парадајз, зелена салата, тиквице, брескве, лубеница", кажу у Батуту.
Лети се често, због врућина, не придржавамо времена оброка. Размаци између оброка су велики и обично се сведу на један или два у касним поподневним или вечерњим часовима.
"Без обзира на високе дневне температуре, у току дана морамо да имамо редовне, али, лагане оброке и ужине са доста воћа, поврћа, салата, супа или чорбица. Правилним распоредом оброка, одабиром намирница и њиховом припремом уз адекватан унос воде, чувамо здравље и спречавамо дехидратацију", наводе из Батута.
Да би се спречила дехидратација, до које лети може лако да дође, веома је важно да унесемо до две литре воде дневно.
"Количина унете воде може да буде и већа у зависности од степена физичке активности. Поред обичне воде препорука је и да се уноси вода са неколико капи лимуна или биљни расхлађен чај. Кафу и алохол би требало избегавати јер делују као диуретици и додатно појачавају губитак течности", наводе.
Осим довољног уноса течности, на високим температурама, мора се водити рачуна и о начину исхране. Неопходно је водити рачуна о начину припреме хране што подразумева да се предност даје кувању и динстању, а не поховању или пржењу. Избегавати брзу храну, пецива, јаку и масну храну.
Курир/Нова
