Када је прави тренутак да наследник постане глава куће и преузме ову дужност на себе, даје нам одговор дипломирани теолог и психолог Дарко Николић и истиче да је то често питање и дилема.
Дакле, син, чим се одвоји од куће, требало би да слави славу без обзира на то да ли је основао своју породицу или не, али уколико је син у могућности да долази у родитељски дом, онда и није обавезно да он сам обележава славу.
- Дешава се да се због запослења или пак неког другог разлога одселимо из земље у којој нам бораве родитељи и нисмо у могућности да долазимо на дан славе и заједно са њима прослављамо нашег заштитника, те је из тог разлога потребно да син започне, уз благослов оца, да прославља светитеља и заштитника његове породице. Једном када се одлучите да почнете да славите, онда је потребно то да има континуитет и да се не прекида.
Уколико је син у могућности да долази у дом родитеља, онда могу прослављати заједно све до момента када син формира своју породицу и засебно домаћинство, те самим тим треба да почне да слави заједно са супругом и њиховим наследницима, јер је крсна слава заштитник огњишта и Божји благослов за укућане. По добијању благослова сина од стране оца, то не значи да отац престаје да слави славу у свом дому. Напротив, он наставља да слави заштитника дома док год је у могућности, а син почиње да слави славу у оквиру своје породице ради благостања и сваког напретка чланова своје породице.
Црква предодређује обичај да отац предаје комад колача свом наследнику, па многе занима како изгледа то предавање - где оно треба да се обави.
- Прве године, када син заснује самостално домаћинство, долази код родитеља на славу. Кад се славски колач исече, отац из своје десне руке предаје сину део славског колача, један другом честитају славу, а отац уз најлепше жеље и благослове пожели сину да са својом женом и децом, дуго у здрављу и добром расположењу слави славу.
Ово је леп обичај који једна породица може да има и да обави, који обједињује једну фамилију. А шта ако не иде све по плану? Шта се дешава ако син, из неког разлога, не жели да наследи славу и да продужи овај обичај?
- Може да се деси да син из личних убеђења, или неких других разлога не жели да настави традицију слављења славе. Авако ко има жељу да настави да слави славу предака то треба да чини заједно са породицом, онако како је то чинио и са родитељима, браћом, сестрама.
Све нам је саговорник лепо објаснио када је ситуација "једноставна", али шта се дешава када породица има двојицу или више синова? Како онда отац треба да поступи?
- Славу слави сваки син који по оснивању засебног домаћинства осети жељу и потребу да прославља заштитника у свом дому те затражи благослов од оца. Сходно томе, не подразумева се нити је правило да најстарији син наставља традицију прослављања славе, већ сваки понаособ, а по формирању породице и одвојеног домаћинства.
Сада се поставља питање које занима женске припаднике. Шта ако у породици нема мушких потомака, већ једна или више ћерки? Жена удајом почиње да слави мужевљеву славу, али да ли би требало и да настави своју девојачку?
- Познато нам је, како раније тако и данас, да, како се преносило презиме са оца на сина, тако се наслеђивала и слава. Али исто тако морамо да знамо колику важну улогу има жена у Цркви. Ако нема мушких потомака, нема разлога да жена не може да настави да слави славу родитеља, све до момента када се уда за супруга када заједно почињу да славе крсну славу коју је супруг наследио од свог оца. Али и тада, с обзиром на то да нема мушких наследника, кћерка неће погрешити ако има жељу да обележи славу коју су славили њени дедови и отац. Уз славску свећу, славски колач и жито, у кругу породице или и пријатеља и гостију, увек може да принесе благодарне молитве заштитнику дома у којем је одрасла са својим родитељима - даје нам одговор Дарко Николић.
