ЧАЧАК: За Марковдан везани су многи обичаји и народна веровања, а многа од њих и данас се и данас практикују. Као и Ђурђевдан блиско је повезан са пролећним циклусом обичаја и са свим што има везе са буђењем природе.
- Да би година била родна верује се да тада треба почети неке радове. Такође, важи веровање да треба устати рано на оба свеца да би људи били вредни и да их не би хватао дремеж током читаве године. Такође, наш народ верује да уколико задремате на Ђурђевдан, да то исто треба урадити и на Марковдан, да му година не би била лоша и то да спава на истом месту. Наши стари водили су се логиком да два минуса дају плус, то значи фактички да се искупе за то што су учинили на Ђурђевдан - казала је за РИНУ етнолог Снежана Ашанин.
Без обзира колико било брзо време у ком живимо, традиција везана за празника сачувала се до данашњих дана. Дан који дели Ђурђевдан и Марковдан такође је један од важнијих дана у години.
- Ова два свеца у некако спојена, тиме што је само један између њих, знајући да ми славимо по три дана, некако се поклапало са трећим даном, односно првим даном славе светог Марка и то има јако велике везе и симболике и да су ова два свеца повезана у једну нераскидиву везу - рекла је Ашанин.
Марковдан се у Србији прославља од давнина, а као и за већину великих празника везано је веровање да на овај дан не би требало радити тешке физичке послове у пољу. Према причама старих, светац ће они који буду били у њиви кажњавати невременом током читаве године.
РИНА
