Велики петак и Васкрс ове године Црква и верници неће обележити у складу са традицијом, већ у складу с мерама и препорукама о спречавању ширења заразе корона вируса.
Иначе, Велики петак је за павославну цркву и све вернике најтужнији дан током којег се сећају догађаја који су непосредно претходили Христовом Распећу.
На Велики петак се стрго пости, храна се спрема на води, а све мисли и молитве треба да буду упућене Господу и подсећању да је Он Себе принео на жртву, из љубави према свима нама.
У свим православним храмовима се износи Плаштаница. То је платно на којем је приказано Христово полагање у гроб. Плаштаница се поставља испред олтара, на посебно украшен одар, који представља гроб Христов.
У нормалим условима верници у највећем реду и са дубоким поштовањем, прилазе Плаштаници и целивају је.
Од великог четвртка до Ускрса не оглашавају се звона на црквама, јер су она у православној цркви знак радости.
У већини крајева Србије на данашњи дан се фарбају јаја.
Фарбање јаја на Васкрс спада у најстарије хришћанске обичаје И симболизује дан када је Марија Магдалена дошла у Рим да приповеда јеванђеље, стигла је и до цара Тиберија коме је на поклон донела корпу јаја.
Цар није веровао у Христово васкрсење и рекао је да би то било као када би бела јаја у корпи променила боју.
Марија Магдалена је на то рекла: „Христос васкрсе“, и сва јаја у корпи су постала црвена.
Према другој легенди, становници Јерусалима су се ругали хришћанима да Христос није васкрсао јер је то немогуће, као што није могуће да кокошке снесу црвена јаја.
Следеће године, на дан Васкрса, све кокошке у Јерусалиму су снеле црвена јаја.
Црвена боја је симбол радости и васкрсења, а прво црвено јаје се чува до наредног Ускрса као „чуваркућа“, заштитник породице.
Велики петак је дан жалости, али и увод и припрема за највећи и најрадоснији празник - Ускрс.
