На основу сазнања добијених континуираним праћењем медијског извештавања о деци и повреди права детета, Покрајински заштитник грађана - омбудсман је током 2017. године покретао поступке по сопственој иницијативи како би проверио поступање надлежних институција и утврдио да ли су у конкретном случају предузете све неопходне мере заштите права и интереса детета. Праћењем медија, поред питања заштите права приватности детета, уочене су и друге појаве као што су учествовање деце млађе од 14 година у емисијама после 22 часа (музичка такмичења), емитовање у дневним терминима ријалити програма, приказивање садржаја који обилују насиљем и недостатак едукативног програма.
Какав је утицај оваквих и других медијских садржаја на понашање деце и какву поруку друштво шаље најмлађима, питања су која су разматрана на стручном скупу „Деца и медији“ који је у Новом Саду организовао покрајински омбудсман.
Два су основна начела која се морају поштовати: Право на приватност детета и начело јавности. Ова два начела често долазе у контакт, али у исто време и у сукоб, изнела је директорка Института за криминолошка и социолошка истраживања др Ивана Стефановић у запаженом излагању на тему “Деца у систему малолетничког правосуђа и медији”.
Инсистирамо на томе да је право на приватност доминантна. Јавност треба да буде обавештена о догађају, али не и о детаљима, поготово о деци која су жртве. Апелујемо на медије да буду наши сарадници и да увек имају то на уму. Уместо таквог односа иде се чак дотле, а то је недопустиво, да када се извештава о деци која су мртва изостаје оно што никако и никад не би смело да изостане, а то је пијетет. Објављују се чак и фотографије деце у мртвачким ковчезима, казала је Стефановић.
Представник РЕМ Срђан Миљковић рекао је да је ово тело од 2014. године, времена нових медијских закона, донело 18 мера упућених пружаоцима медијских услуга, а поводом прекршаја повреде права малолетника. Све мере односиле су се на ријалити шоу емисије. Од 18 казни десет пута је кажњена Хепи ТВ, пет пута Пинк и три пута Прва ТВ.
РЕМ-у су на рапослагању четири мере: Опомена, упозорење, привремена забрана емитовања програма у трајању од 30 дана и одузимање дозволе. Привремену забрану смо 2. апила 2014. године изрекли Хепи телевизији. Закључак ОЕБС и нашег министарства информисања је да би регулаторно тело морало да има могућност изрицања и новчане казне и да би то дало много много боље резултате и имало више ефекта од досадашњих мера. Али, до евентуалне измене закона о електронским медијима то остаје непромењено, изнео је Срђан Миљковић.
Покрајински омбудсман проф. др Зоран Павловић изнео је да медији чине корисну ствар када скрећу пажњу на кршење дечијих права, али да у медијској елаборацији не смеју права и интерес детета подређивати тиражу и профиту.
Приватност и достојанство детета морају бити заштићени, а обавеза новинара је да поштују кодекс чак и када су изложени притисцима. Дете мора имати контролу над тиме ко улази у његов приватни простор и то важи како за новинаре тако и за родитеље. Деца имају права да буду информисана, имају права да јавно изнесу своје мишљење и право на име. Када треба поменути име детета? По мом мишљењу, онда када је контекст нешкодљив, већ афирмативан и када се детету медијским написом не наноси никаква штета, изнео је омбудсман Станковић.
Б. Опрановић
