јер се и у храни налази све више додатака који ометају наш метаболизам. Није само у питању индустријски спремљена храна или производи широке потрошње богати адитивима, конзервансима, вештачким бојама и аромама, него и основне намирнице као што су месо, млечни производи који садрже остатке хормона, антибиотика… Ни са житарицама, поврћем и воћем није боља ситуација, јер су и ове намирнице третиране хербицидима, пестицидима, фунгицидима… Управо зато смо и разговарали с др Станишом Стојиљковићем, професором на Технолошком факултету у Лесковцу и предавачем у школи „Јавног здравља“ на Медицинском факултету у Београду у области „Екологија организма и интензивни програм детоксикације и опоравка организма.“
- Борба за враћање изгубљеног здравља је налик пењању уз планину – не ваља бити нестрпљив, површан и малодушан. Ако наш организам уместо да буде једна синхроно уређена целина постане сметлиште разних додатака храни који се депонују у њему онда је једини излаз у детоксикацији.
Које су последице лошег метаболизма и неодговарајуће хране?
- Када једемо више протеина него што можемо да прерадимо онда се остаци протеина акумулирају и облажу мембране кроз које храна улази у ћелију. Такође ситни капилари и лимфни канали бивају запушени. Ако радо једемо млечне производе и производе од житарица појавиће се слуз која потиче од млечног шећера и глутена. Слуз има посебан афинитет према слузокожи изазивајући катар, проблеме са синусима и ушима. Вишак масноће доводи до лоше циркулације, сенилности, срчаних проблема, слабљења крвних судова…
Реците нам, на почетку, који напици нису добри за наше тело?
- Иако је вода најздравије пиће за наше тело, многи радије пију нешто друго. Газирани сокови садрже вештачке ароме, боје, шећер или замене као што је сахарин, аспартам, неке од киселина (лимунске, јабучне, фосфорне…) и растворени угљен-диоксид. Оваква пића угрожавају најпре желудац у којем се она дегазирају и издвојени угљен-диоксид притиска желудац стварајући осећај надимања и изазива подригивање. Лоша је навика да се уз оброк и непосредно после оброка пију сокови, то води уништавању цревне флоре. Рафинисани шећер ферментише и ствара сирћетну киселину или алкохол. Постоји и парадокс с напицима који садрже вештачке заслађиваче као аспартам, који када се разложи у цревима изазива осећај глади и најчешће доводи до преједања!
Споменули сте да не би требало пити за време оброка и непосредно после њега, зашто?
- Обично за време празника и слава конзумирамо веће количине хране и течности, а то оптерећује организам. Пре свега онемогућена је припрема у желуцу, па у њему почињу процеси ферментације који не само да га оштећују, него и деградирају цревну флору. Коришћење велике количине течности уз и после оброка ствара услове за обољење дебелог црева, јер оно тада добија лоше прерађену храну из желуца и танког црева, па губи своју терморегулациону улогу, па руке и ноге бивају стално хладне. Пијење пуно воде може довести до слабљења срца, јер за 1 литар воде срце треба да пумпа 6 литара крви. Поготово би требало избегавати ледену воду, јер њоме потхлађујемо цревну флору и стварамо услове за проширене вене и хемороиде.
Када и колико воде би требало пити?
- Исхрана пребогата слаткишима, алкохолом, производима на бази пекарског квасца, масном и меснатом храном, сиром, млечним производима, соковима са вештачким бојама, шећером и конзервансима захтева већу количину воде јер дехидрира организам. То се може надокнадити само обичном, најбоље филтрираном водом из чесме која се пије у малим гутљајима. Уколико је исхрана богата лаганом храном: поврћем, воћем, махунаркама, житарицама и семенкама, тада нема потребе за већом количином воде, када нема „пожара“, нема ни потребе за његовим гашењем.
Савремена исхрана је богата не само шећерима и мастима већ и адитивима, конзервансима. Како то утиче на наш организам?
- Јетра има бројне важне функције, а најважнија је секреција жучи која разлаже масноћу. Вишак масноћа које јетра не успева да преради са извесним минералима у цревима стварају сапуне. Тако губимо унет калцијум, јер га масноће везују и избацују са столицом из организма. Да би се он надокнадио повлачи се из костију... С друге стране да би организам прерадио шећере наш панкреас мора да ради пуном паром, али често се дешава да део шећера остаје непрерађен и доспева у црева где уништава нормалну микрофлору тзв. пробиотике, па се јављају гљивице с којим се веома тешко боримо. Јаке ароме долазе до наших нерава и својим разликама у осмотском притиску у нама појачавају глад! Конзерванси као винобран (калијум-метабисулфит) уништавају фолну киселину, а њиме се конзервише сушено воће, нека вина и природни воћни сокови. Посебно су штетни појачивачи укуса, ароме и боје који заваравају наш осећај ситости тако што га померају за 20 минута – таман да толико више напунимо желудац!
Како изаћи из овог зачараног круга?
- Као што своју кућу одржавамо чистом и с времена на време спроводимо велико спремање, тако да бисмо побољшали функције организма на свим нивоима, треба да приступимо интегралном систему детоксикације и опоравка организма. Учење о чишћењу организма омогућава нам да брзо нормализујемо варење хране, крвоток, лимфоток, а сходно томе и здравље уопште. Осмислио сам програм детоксикације који укључује и прочишћавајућу дијету. Она искључује производе од брашна попут тестенине, хлеба, сланих грицкалица, потом искључивање млека и сира, док су маслац и кајмак дозвољени у малим количинама. Искључивањем и свих слаткиша, жестоких пића, енергетских напитака, пива, сирћета и сухомеснатих производа… Затим се ради потапање тела у каду са сољу и глином, потапање ногу у топлу воду са сољу и глином, мазање јетре глином итд.
Зашто баш глина?
- Зато што је она једна од ретких супстанци која садржи већи број могућности: уклања тешке метале, чисту цревни тракт од масноћа, омогућава размножавање потребних микроорганизама, а својим магнетно-електричним својствима омогућава ваљан пренос информација. Она подстиче чишћење упијајући токсине, јони силицијума које садржи глина стварају у води колоидне системе који имају својство задржавања, уништавања и избацивања из организма патогена, вируса и њихових контаминирајућих продуката. Уколико у нашем организму имамо довољно силицијума онда нас он штити од вируса и паразита. Поврће које садржи органски везан силицијум су свеж краставац и паприка.
Какву улогу у процесу детоксикације имају пробиотици?
- Пијући воду помешану с глином ујутро ми из цревне флоре елиминишемо токсине и тиме стварамо услове за развој пријатељских микроорганизама које називамо пробиотицима. Здрав организам сам ствара пробиотичке бактерије. Истакао бих да сви они који имају проблем са излучивањем слузи (стално цурење из носа, проблем са синусима, секретом из плућа и вагине…) не би требало да конзумирају млечне производе. Постоје и друге намирнице које имају у себи и пребиотике и пробиотике као што је кисели купус, јер је он ферментисан млечнокиселинским бактеријама. Да би се убрзао процес пријатељски настројених бактерија у доручак се може додати на врх кашичице сурутке у праху.
Наведите нам како би по вама изгледао добар и здрав доручак?
- За доручак је најбоља салата од поврћа, у коју се дода мало нерафинисаног уља, витамина Ц у праху, кари зачина, пробиотичког јогурта или капсула пробиотичких бактерија која се помеша са салатом. Да би оброк био комплетан препоручио бих мешавину семенки лана, сусама, семенке будеве голице, сунцокрета, бразилског и домаћег ораха. Најбоље их је самлети (по 50 г сваког) додати у то 1 г Ц витамина у праху да се спречи оксидација, добро промешати и чувати у фрижидеру до нове употребе. Уједно овом комбинацијом хране ми у организам уносимо кисеоник који је неопходан у процесу варења. Напоменуо бих да поврће садржи минерале у природном облику које цревна флора може да прихвати. Избор поврћа је слободан, али препоручујем да се увек нађе шаргарепа и краставац. Запремина доручка би требало да буде не већа од пола литре (оно што може да стане у 2 спојене шаке).
Како најбоље комбиновати храну?
- Да бисмо олакшали рад хормонског и ензимског система, када користимо протеинску храну (месо, рибу, махунарке) не би требало да једемо много хлеба и кромпира. Са протеинском храном добро је комбиновати поврће са више целулозних влакана као што су купусњаче, кртоласте културе (шаргарепа, паштрнак, целер), лиснато поврће, тиквице и бундеву пре свега. Напоменуо бих да поврће које расте на лози има мање отрова од оног које расте у земљи (због вишка нитрата). Црно вино, највише до 2 дл, пити пре или за време оброка, јер садржи органске киселине, антоцијане, комплекс витамина Б, минерале и друге који олакшавају рад дигестивном систему. Требало би укинути навику да се пије кафа и једу слаткиши непосредно после оброка јер убрзавају пролазак хране кроз желудац и имају друга негативна дејства.
Марина Јабланов Стојановић
