Према подацима Друштва за заштиту и проучавање птица Србије на простору Војводине и Београда боравило је чак 13 младих орлова крсташа.
Орнитолози кажу да је то добар знак, али да је ситуација још далеко од опоравка популације крсташа у Србији.
Орао крсташ доведен је на ивицу опстанка у Србији, толико да је 2016. године преостао свега један гнездећи пар.
Захваљујући дугогодишњим и упорним активностима на заштити те врсте, пре свега чланова и волонтера Друштва за заштиту и проучавање птица Србије у сарадњи са партнерским организацијама и институцијама, Србија данас броји три гнездећа пара орлова крсташа.
Максим Карановић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије навео је да наду да ће се орлови поново гнездити на местима на којима су у Србији историјски били присутни, а данас су ишчезли, дају нови подаци са терена.
Карановић је додао и да је током међународног пописа орлова те зиме, осим нама добро познатих гнездећих парова, забележено седам младих крсташа, док је један од њих виђен и у близини старе гнездилишне локације на Фрушкој гори.
Орнитолози су разменом информација са колегама из Мађарске добили увид и у путање кретања младих орлова праћених сателитским одашиљачима.
Још четири млада крсташа надлетала су Србију, такође, посећујући Фрушку гору, али и поднебље Делиблатске пешчаре.
Такође, две младе птице виђене су у околини Београда крајем фебруара.
Извршни директор Друштва за заштиту и проучавање птица Србије Милан Ружић изјавио је да иако је пораст броја тих птица у нашој земљи добар знак, стање популације крсташа веома је далеко од повољног.
Учестали случајеви страдања птица које проузрокују људи кроз тровање, илегално убијање, хватање, случајеве електрокуције и колизије, каже Ружић узрокују да готово сваке сезоне у Србији страдају десетине орлова.
Ипак, наводи Ружић, подаци о бројности и кретању нас охрабрују и дају наду да ће уз активне мере заштите доћи и до пораста бројности наших крсташа.
Како саопштавају из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, све чешће и масовније су непланске и илегалне сече шума широм Војводине, па и у заштићеним подручјима.
Такође, појава нових трендова нерегулисане вандрумске вожње моторних возила у оквиру заштићених подручја све је учесталија.
Орлови крсташи изузетно су осетљиви на узнемиравање, пре свега од стране људи.
Бука и низ других људских активности, уколико се обављају у близини гнезда, могу да доведу до угинућа младунаца, као и да натерају птице да у потпуности напусте гнездо.
Претпоставља се да је управо узнемиравање гнезда крсташа један од главних узрока који су нас довели на корак од ишчезавања те врсте у Србији.
