и не стапају се са сценографијом. Драгана је прве водитељске кораке направила на Спорт клубу, а по преласку на Радио-телевизију Србије припале су јој водитељске улоге у различитим ТВ форматима, од недељног до олимпијског поподнева, па све до забавно-музичких емисија попут „Ја могу све”.
- Изазовима на РТС-у приступила сам са много труда, пажње и стрпљења. Као и у сваком великом систему, није било лако. Јавни сервис подразумева рад са великим бројем колега, различитих сензибилитета и професионалних ставова. Данас, после низа емисија које сам урадила у оквиру различитих редакција, могу да кажем да је мој потез био добар. Сазрела сам и стекла искуство, али настављам непрестано да учим - рекла је Драгана Косјерина која рад у Јутарњем програму сматра остварењем својих снова.
Рано устајање је највећи проблем Јутарњег програма, да ли вам је то напорно и колико су се сада ваше животне навике промениле?
- Да, извесно време мој организам се прилагођавао на устајање у четири изјутра. Како време одмиче, то ми је све мањи изазов, нарочито када ми обавезе дозволе да се у току дана, након јутарњег програма, мало и одморим. Међутим, није рано буђење кључни проблем. Оно што је прави изазов је потреба да у програму будете концентрисани, енергични, брзи и сналажљиви у сваком тренутку. Када устанете тако рано, то је понекад права борба са собом.
Каже се да су уредници и водитељи Јутарњег програма, захваљујући свом послу, најшире информисани новинари, како се вама чини та тврдња?
- Након свега два месеца у Јутарњем програму, сфера мојих интересовања и области које свакодневно пратим, већ су значајано разноврсније и бројније. Такав приступ је нужан у оваквом програму, који обједињује све оне теме које су део свакодневице савременог човека. Због тога новинар своје професионалне обавезе носи свуда са собом, а радно време никако није ограничено на сате које проводите у студију.
Да ли вам недостају емисије забавног карактера или оне посвећене спорту које су обележиле почетак ваше новнарске каријере?
- Не. У овом тренутку за мој проофесионални напредак, Јутрањи програм је најбоље место. О новим приликама, које ће се сигурно указивати у будућности, за сада не промишљам.
Да ли сте активни на друштвеним мрежама и да ли читате критике и похвале?
- Имам профиле на неким друштвеним мрежама, али не одвајам време на претраживање коментара о себи. Савете о послу тражим у кругу најближих, искуснијих и добронаметних сарадника. Похвале ми нису потребне, ретко ми пријају и свакој нађем замерку. Напросто, нисам такав тип. Задовољна сам онда када проценим да сам дала свој максимум.
У вашем говору се нимало не чује да сте из Сарајева, а то је нагласак који се тешко губи, посебно због специфичног изговарања вокала. Како сте успели да се изборите с тим?
- У говору мојих најближих чланова породице и те како се задржао нагласак, али то изгледа није утицало превише на мој говор. Нисам се никада нарочито оптерећивала тиме, али сам увек водила рачуна како говорим и пратила средину у којој одрастам. Од када радим као водитељ, томе посвећујем додатну пажњу, а све недоумице решавам у сарадњи са лекторима у РТС-у.
Увек беспрекорно изгледате, а тако се и опходите, има ли нешто што замерате себи кад се погледате на малим екранима?
- Хвала, пре свега. Ипак, без претеривања могу да кажем да сам у стању да сваки пут пронађем понешто што би могло да се унапреди. Понекад су у питању техничке ствари, позиција, став, понекад однос према саговорнику, а понекад динамика. Не презам од тога да погледам снимак својих емисија и да коригујем оно што је у мојој моћи. Мислим да је то једини прави пут ка напретку.
Када бисте имали неограничена средства, какву бисте емисију радили?
- Јутарњи програм је у овом тренутку остварење мојих снова. Међутим, ако икада будем имала прилику да радим на терену ауторску емисију, посветила бих је прородним и животињским феноменима, путовала по свету и снимала поучне документарце.
С. Милановић
