У оквиру свеукупних активности Владе на реформи система образовања, посебно с аспекта његове способности да одговори на потребе тржишта рада, Народна скупштина донела је Закон о дуалном средњошколском образовању а предузете су одређене активности устварању правног оквира и када је у питању високо образовање.
Тако је Законом о високом образовању донетим 2017, кроз више законских решења дат правни основ за уређење сарадње између високошколских установа и послодаваца. Овај закон дефинише да ангажовање студента обухвата и студентску праксу као део студијског програма, да високошколска установа може да образује савет послодаваца ради остваривања сарадње на развоју студијских програма у складу с потребама тржишта рада, уведен је предавач ван радног односа који се ангажује на стручно-апликативним предметима, чиме се омогућује ангажовање стручњака из привреде у настави.
Брже до акредитације
Нацрт овог закона, уводи и нови институт - давање сагласности на организацију модула по дуалном моделу студија у оквиру акредитованог студијског програма,што би требало да са једне стране, допринесе флексибилности и омогући високошколској установи да у релативно краћем року добије сагласност за реализацију наставе по дуалном моделу студија, а са друге стране омогућава одговарајућу контролу квалитета кроз проверу од стране Националног тела за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању.
Водећи се позитивним искуствима европских земаља, установљена је потреба да се у домаћем систему високог образовања омогући организовање дуалног модела студија, који би био довољно општи, али истовремено флексибилан, и који би могао да се примењује у зависности од потреба високошколских установа које нуде академско и струковно образовање и које су заинтересоване да њихови студенти стичу знања и кроз учење кроз рад у компанијама и да тај рад буде вреднован, нпр. плаћањем школарина, стипендија или на неки други начин.
Успостављањем правног основа за реализацију дуалног модела студија у домаћем систему високог образовања повећаће се његова релевантности и запошљивост свршених студената, те ће се осавременити наставни процес кроз сарадњу са привредом и додир са савременим технолошким достигнућима.
Очекује се да имплементација дуалног модела студија донесе низ користи за високошколске установе, послодавце и студенте. Студенти дуалног модела могу бити спона која би, нарочито малим компанијама указала на савремена достигнућа, и подстакла сарадњу универзитета и компанија на реализацији научно-истраживачких пројеката. Формирањем мреже послодаваца на високошколској установи, практично ће се формирати локална или регионална мрежа компанија, што може да допринесе регионалном развоју. Поред тога,током обављања учења кроз рад послодавци ће имати непосредан увид у знања и вештине студената и учествоваће у развоју њихових компетенција.Са друге стране, студенти који заврше студије по дуалном моделу, с обзиром на значајно и релевантно практично искуство значајно ће повећати своју конкурентност на тржишту рада и имаће веће шансе за запошљавање код послодавца код којих су учили кроз рад али и код других послодаваца из исте делатности.
Оно што је за будуће студенте интересантно свако је и да је нацртом предвиђено да је однос активне наставе и учења кроз рад пола пола, то јест по 450 часова активне наставе и 450 часова учења кроз рад.За учење кроз рад код послодавца студенту по дуалном моделу студирања следује и накнада која се исплаћује једном месечно по сваком сату у висини од најмање 50 одсто зараде запосленог који ради на истим или сличним пословима, а следују му и припадајући путбни трошкови, те топли оброк.
Трибине о овом нацрту закона већ су одржане у Београду и Нишу, а у Новом Саду биће одржана у Ректорату УНС-а 11. априла 2019. године у 11 сати.
Д. Девечерски
Фото: архива Дневника
