Када је реч о томе када свет може да очекује вакцину против Ковида-19, DW указује да, просечно, развој вакцине траје 10 до 12 година, али да у случају пандемије корона вируса, научници улажу велике напоре како би скратили то време.
Ипак, напомиње да су научници и Светска здравствена организација сагласни да се не смеју правити компромиси кад је реч о безбедности вакцине.
Како додаје, за садашњу клиничку фазу научници рачунају да ће трајати око 17 месеци.
"А то је тек почетак, јер та фаза мора да буде успешно завршена. Након дозволе за коришћење и производње вакцине, следи четврта фаза у којој научници и даље посматрају вакцинисане пацијенте", наводи DW.
Што се тиче тога докле су научници стигли у развоју и тестирању вакцине, DW наводи да научници тренутно тестирају више од 50 кандидата за вакцину у клиничким студијама, али да ниједна још није добила одобрење за коришћење.
Много више кандидата за вакцину тренутно се налази у претклиничкој фази, што, објашњава DW, значи да се ефикасност вакцине тестира на животињама.
Како наводи, клиницке фазе које следе након тога разликују се, између осталог, по свом обиму.
У првој фази, вакцина се тестира на малим групама пацијената. У другој фази, вакцина се тестира на нешто већим групама с најмање 100 особа, при чему се нарочито води рачуна о ранијим болестима или старости пацијената. У трећој фази, вакцина се тестира на најмање 1.000 пацијената, при чему се нарочито обраћа пажња на њену ефикасност и безбедност.
Такође, указује DW, неке фирме, попут Бајонтека и Фајзера или Синовака своје кандидате за вакцину тестирају паралелно у више тестова: на различитим старосним групама или с различитим дозирањима и начином примене.
Када клиничке фазе буду успешно завршене, фирме могу формално да затраже дозволу за коришцење вакцине.
Притом, истиче DW, пресудну улогу играју три установе: Управа за храну и лекове у САД, Европска агенција за лекове у Европи и Агенција за фармацеутске и медицинске производе у Јапану.
Међутим, истиче DW, кад нека вакцина добије дозволу за употребу, не значи да одмах сви људи могу да буду вакцинисани.
"Најпре би требало произвести велике количине вакцине. Затим логистичари морају да се побрину да вакцину доставе тамо где је потребно. А друштво мора да одговори и на етичка питања, рецимо како ће вакцина бити подељена и ко ће имати предност код вакцинације. На крају, сваки појединац сам одлучује да ли ће се вакцинисати или неће", наводи DW.
На питање какви типови вакцина се тренутно развијају, DW одговара да научници тренутно развијају десет различитих типова вакцине против Ковида 19, а да се већина кандидата за вакцину заснива на протеинској основи.
Истиче и да тренутно више од стотину тимова научника у читавом свету ради на развоју вакцине против Ковида-19, а да је до сада десет тимова развило кандидата за вакцину до треће клиничке фазе тестирања.
Притом, DW указује на пет тимова који већ спроводе опсежне клиницке тестове.
Реч је о белгијском предузећу " Jannsen Pharmaceutical Companies ", који тренутно тестира свог кандидата за вакцину на око 90.000 људи у САД, Аргентини, Бразилу, Колумбији и Белгији. Ради се о вакцини заснованој на нереплицирајућем виралном вектору.
На истом принципу заснива се и кандидат за вакцину на којем у јавно-приватном партнерству раде Универзитет у Оксфорду и британска фирма АстраЗенеца. Они своју потенцијалну вакцину тестирају на око 60.000 људи у САД, Чилеу, Перуу и Великој Британији.
Кинеско предузеће "Синофарм" ради у различитим констелацијама заједно са институтима у Пекингу и Вухану. Они своју "неактивирану" вакцину тестирају на око 55.000 људи у Бахреину, Јордану, Египту, Мароку, Аргентини и Перуу.
Другачије је конципиран кандидат за вакцину фирме "БиоНТек". Она је заснована на рибонуклеинској киселини и тренутно се тестира на око 44.000 људи, измеду осталог у САД, Аргентини и Бразилу.
Тим кинеске фирме "Кансино" тренутно свог кандидата тестира на око 41.000 људи у Пакистану, додаје DW.
