Иако је све мање оних који желе тим да се баве, последњи Мохиканци не одустају и хватају се у коштац са свим изазовима и опасностима који тај посао носи са собом.
Они који се дуго сечом стабала кажу да је најбитније у шуму отићи одморан и фокусиран искључиво на посао, јер многе су ствари које на жалост могу поћи наопако.
- Кад крене у сечу дрва, човек треба прво да се прекрсти пет пута и помоли Богу па тек онда да крене да обори букву”, рекао је за РИНУ дрвосеча Драгољуб и открива колико је заправо тешко бити дрвосеча.
- Рад у шуми тежи је од рада у руднику. Живот ти увек виси о концу. Мого људи изгуби живот јер мисли то је лако, али не може свако овим да се бави”, наглашава наш саговорник.
Овај дрвосеча каже да се морати имати велико знање кад се крене у сечу дрва, јер то на коју ће страну дрво пасти зависи од много фактора, а управо то је најважнији фактор.
- Прво се мора погледати крошња дрвета, на коју страну иде, затим да ли има сувих и одломљених грана, а онда кренути у посек стабла. Никако не сме да се посече скроз јер на пању може да се окрене и падне у нежељеном правцу, већ је неопходно оставити простора по неколико центиметара са обе стране. А ако крене нешто по злу, само стреба брзо реаговати и бацити се у страну ако за то уопште има времена”, објашњава Драгољуб.
Међутим, кад се заврши сеча дрва за ове вредне раднике потенцијални проблеми и даље не престају, јер је сву ту посечену грађу потребно натоварити на трактор и извући, тако да је динар зарађен у шуми очигледно један од најтежих, најопаснији и најкрвавијих.
РИНА
