Групу од једног црног лешинара и 11 белоглавих супова снимио је теренски биолог из Пирота Данило Пенић.
Према његовим речима, лешинари су природни лек за афричку кугу код дивљих свиња и многе друге заразне болести и због тога је од велике важности да се ове птице поново гнезде у што већем броју на Старој планини, Ђердапу и другим пределима јужне и источне Србије.
По други пут у животу сусрео сам се са црним лешинаром, први пут је било пре две године на планини Белава, а ове године смо успели да уснимимо црног лешинара изнад Старе планине. Био је у друштву са још 11 белоглавих супова. Утисак је стварно изванредан јер је реч о птици која више од пола века не лети изнад Старе планине. Реч је о птици распона крила од скоро три метра тако да је призор заиста био нестваран, каже Пенић за Танјуг.
Некада су црни лешинари, белоглави супови, кање и брадани живели на територији целе бивше Југославије, али је због тровања дошло до истребљења црног лешинара.
Тренутно немамо ни један гнездећи пар у нашој држави, али захваљујући напорима колега из суседне Бугарске, ситуација се знатно поправља, па тако имамо податак да је црни лешинар направио гнездо на свега два километра од наше границе на Старој планини, што је невероватан податак, рекао је Пенић.
Навео је да оно што ми треба да урадимо да би се црни лешинар вратио на Стару планину и ту гнездио јесте да се направе хранилишта, а познато је да се у Србији током године направи чак 250.000 тона кланичног отпада.
Указује да треба само делић тог отпада распоредити на права места, направити "ресторане" за лешинаре и уживати заједно са њима у лепотама Старе планине.
Пенић наводи да је, према подацима бугарских орнитолога, у само једном дану, када су наши орнитолози снимили белоглаве супове и црног лешинара, виђено чак пет јединки црног лешинара и 40 белоглавих супова.
Колега и ја смо снимили само један мали део те групе. Попели су се на Миџор, преко поланинских литица се спустили код села Топли До и кружили у пиротском крају, након чега су се вратили у Бугарску, где је и урађен пројекат реинитродукције, односно поновног насељавања њихових планина овим предивним птицама, рекао је Пенић.
Он наводи да те птице у наше крајеве привлачи чињеница да се током лета на небу, на великим висинама, од зрака сунца који се одбијају од стена, формирају термали, односно слојеви топлог ваздуха на којима те птице лебде и то их највише и привлачи да овде бораве.
Према речима Пенића, неопходно је што пре да се популација лешинара врати и на Стару планину, али и на Ђердап и у друге крајеве Србије.
То би било вишеструко добро, и са аспекта туризма, јер Увац има годишње 40.000 туриста само због лешинара, а добро би било и за популацију лешинара је би се проток гена повећао, објашњава Пенић.
